SEMINARSKI RAD
Neverbalno komuniciranje britanskih rok muzičara
sa publikom na koncertima
Student : Anđela Brković
Mentor :
Beograd, jun 2014.
2
Ovaj rad je iz oblasti naučnog bavljenja neverbalnim komuniciranjem u društvenom
kontekstu. Kada se ima u vidu neverbalno komuniciranje očekuje se jedan vid svakodnevnog
opštenja svakoga od nas, koji se obavlja na mnogo različitih načina i u različitim životnim
situacijama. Čovek je svakako biće koje je najrazvijenijeg razuma, što je uzrokovalo da (za
razliku od životinja čije se rasuđivanje bazira na čulima i instinktu) intelektualne radnje
evolutivnim putem dovedu do superiornosti u različitim sferama delovanja. Jedan od primera te
intelektualne superiornosti čoveka u odnosu na druga bića je moć korišćenja različitih tehika
sporazumevanja u komunikacijskom smislu
1
. Govor kao izuzetno složen proces to i potvrđuje,
kao i postojanje toliko mnogo različitih jezika. Međutim, ono što je još fascinantnije jeste da
(pored tog verbalnog/pojmovnog aparata koji gotovo besprekorno funkcioniše) se razvijao
uporedo i gest kao njegov skoro neodvojivi deo. Gestikulacija je nešto što daje jednu novu
dimenziju svakoj interakciji - nekada upotpunjujući reč, a nekada govoreći i više od verbalno
iskazanog. Gest može da se posmatra i sam za sebe, mada se ljudi gotovo nikada samo njime ne
služe, osim ako su u pitanju posebne situacije i okolnosti (kada su osobe onemogućene da se čuju
a vide se npr. na razdaljinu, ili u slučaju čulnog hendikepa kao kod gluvonemih osoba). Upravo
naš razvijeni razum nam daje bezbroj mogućnosti da na intelektualan način tumačimo različite
pokrete, trzanja, pomeranja u datim okolnostima. Sve to se odvija u jednom okviru u
svakodnevnoj interakciji, u određenom društvenom kontekstu sa određenim idejnim i
simboličkim predznanjem pojmova i pokreta, kako bi komunikacija mogla uspešno da se odvija.
U svakodnevnoj konverzaciji ljudi u najrazličitijim situacijama gest posmatraju i koriste
često i nesvesno, retko ga svesno tumačeći i ne pridavajući mu preveliki značaj. Mnogo više
pažnje se pridaje onom verbalizovanom sadržaju koji nam je najčešće dovoljan da shvatimo
suštinu upućene poruke. Međutim, postoje ekstremni uslovi gde gest dolaz do izražaja izbijajući
u prvi plan a to su situacije kada je konverzacija umnogostručena do masovnih razmera. Pod
ovim se smatraju masovna okupljanja tipa : politički skupovi, mitinzi, demonstracije, dočeci
uspešnih sportista, i mnogi drugi slični skupovi gde se velika pažnja usmerava (osim na
izrečeno) i na govor tela.
1
http://scitech.sgi.co.rs/html/005/00505.html
4
- GEST -
UVOD U NAUČNO TEORIJSKI OKVIR RADA
Ovaj teorijski okvir ću otvoriti očekivanom ali i suštinski najvažnijom tezom vezanom za
gest. Kao i na mnogim poljima naučnih debata prvo čime se započinje definisanje gesta je da ono
ne može postojati van određenog kulturnog konteksta niti se može tumačiti sam za sebe. Taj
globalni kontekst predstavlja vreme, mesto i situaciju u kojoj se vrši konverzacija kroz čiju
prizmu i posmatramo i tumačimo gestove, ali i na postojanju određenih društvenih pretpostavki.
Pod pretpostavkama se smatra deljeni kontekst samog ispoljavanja ali i razumljivost gestovne
upotrebe. Svaki takav kontekst je kulturno definisan i determinisan, što znači da ne samo da
određuje konvencionalnost ovakvog vida komunikacije, nego je u njemu sadržana i motivisanost
činjenja gestova
2
. A konkretno za gestove možemo odmah i u najširem kontekstu da razjasnimo
da oni predstavljaju simbol, iz prostog razloga što ne oslikavaju sebe već označavajuće
označenog. Gest zapravo najčešće simboliše određenu predstavu nečega, da li u bukvalnom,
metaforičkom ili metonimijskom smislu.
No vratila bih se par koraka unazad, na stanovište sa kojim sam i započela ovaj rad a to je
da je neverbalna komunikacija sastavni i gotovo nerazdvojivi propratni element govora, kao i
opštenja među ljudima. Simboličko, gestovno ponašanje kao propratno verbalnom može da služi
kao magnet pažnje za sagovornika odnosno primaoca kome je poruka upućena. Ona u tim
situacijama uglavnom spada u domen takozvanih
spontanih gestova
ili ponekad
ritmičkih
grstova
odnosno
bitova
koji se dešavaju u verbalnom kontekstu markirajući ga na svojevrstan
način. Takvi gestovi bi se okarakterisali kao gestovi u
diskursu.
Međutim, postoji i veliki broj
gestikulacija koje nemaju posebne veze sa sadržajem verbalizovanog a odigravaju se paralelno sa
govorom. Takvi gestovi mogu biti okarakterisani kao
slučajni
ili
nenamerni
, što bi spadalo u
kategoriju
sekundarnih gestova
kao npr. kada neko tokom govora prekrsti noge, ili pomeri šiške,
počeše se po temenu i sl.
2
http://scitech.sgi.co.rs/html/005/00505.html
