Oboljenja zucne kese

Uvod

Žučna kesa (lat. vesica fellea) maleni je organ u obliku kruške smešten ispod jetre. Tu se prikuplja i prehranjuje žuč – tečnost koju stvara jetra, a sastoji se od žučnih soli, elektrolita, bilirubina (razgradni produkt hemoglobina), holesterola, i drugih lipida. Takođe sadrži metabolite i razgradne produkte ksenobiotika (lekovi i otrovi). Žuč služi kao emulgator za masti i vitamine topljive u uljima u probavnom traktu i omogućava bolju apsorpciju masnih stvari iz creva. Olakšava probavu masti. Iz žučne kese žuč žučovodom dospeva do dvanaestopalačnog creva. Pre spoja sa duodenumom žučovod se spaja sa sabirnim vodom iz gušterače. Žuč se izlučuje iz žučnog mehura na signal da su masnoće ušle u dvanaestopalačno crevo – žučni se mehur stisne i ubrizgava žuč u lumen dvanaesnika duodenuma.
Žučna kesa (vesica biliaris s. fellea) je rezervoar žuči, u kome se ona deponuje izvan perioda varenja. Žučna kesa je priljubljena peritoneumom uz istoimenu jamu na donjoj strani jetre (fossa vesicae biliaris s. fellege). Svojim prednjim, užim krajem on se nastavlja izvodnim kanalom žučne kese (ductus cystipcs), koji se spaja sa zajedčkim jetrinim kanalom i tako se formira holedohus (ductus choledochus).

1. Holecistitis
Pored zapaljenja žučne kesice uslovljenog draženjem njene sluzokože kamencima i tačnijim dejstvom klica, postoji zapaljenje tog organa i na drugoj bazi, naročito pod dejstvom klica tifusa za vreme akutne faze tifusne zaraze, ili posle kliničkog izlečenja tifusa. U poslednjem slučaju zapaljenje žučne kesice ima hroničan tok. Sem toga, za vreme trovanja krvi (sepse) raznim klicama i različitog porekla (kriminalni pobačaji, zagnojavanje rana, izvesna trovanja krvi prouzrokovana klicama koje kazuju septično zapaljenje srčanih zalistaka itd.) može doći do pojave teškog, gnojnog zapaljenja žučne kesice, izazvanog klicama dospelim u žučnu kesicu preko zaražene krvi. Sva ta zapaljenja žučne kesice, sem onog izazvanog prisustvom žučnih kamenaca, su vrlo retka, iako se dijagnoza tih bolesti vrlo često i brzo postavlja na osnovu neodredjenih znakova poremećaja organa za varenje (nadutost, podrigivanje, koprivnjača itd.). U svim tim slučajevima postoje najčešće izvesni poremećaji rada želuca, ili creva. Slikanje žučne kesice i, ispitivanje žuči dobijene tubažom utvrduju normalan rad žučne kesice. Kako se kod izvesnog procenta obolelih od crevnog tifusa javlja zapaljenje žučne kesice kao komplikacija, na ovom će mestu biti ukratko izneta slika takvog zapaljenja.