2. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ
Радник је дужан да се на раду придржава обавеза прописаних законом,
колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду и да своје обавезе
извршава на начин који неће онемогућавати или ометати друге раднике у извршавању
њихових радних обавеза.
Да би радник био одговоран по овом основу неопходно је да је та радна обавеза већ
унапред одређена тако што је већ прописана неким актом и на тај начин била позната
или није могла да буде непозната раднику који је засновао радни однос.
Запослени је дисциплински одговоран послодавцу а одговоран може да буде
само радник који је засновао радни однос код послодавца. Што значи да је
дисциплинска одговорност одговорност физичког лица али не свих физичких лица већ
је то одређена група физичких лица која је у радном односу код одређеног послодавца.
Из овога се може извући још један закључак а то је да радник може бити дисциплински
одговоран још од момента ступања на рад па све док му тај рад на законит начин не
престане.
2.1.
НЕОПХОДНИ УСЛОВИ ЗА ДИСЦИПЛИНСКУ
ОДГОВОРНОСТ
Да би радник мога да буде дисциплински гоњен неопходно је да су испуњени
одређени објективни услови који морају бити кумулативно испуњени у сваком случају.
Неопходно је да постоји : 1) утврђена радна дисциплина или радна обавеза; 2) напад на
већ утврђену радну обавезу; 3) да напад потиче од запосленог; 4) да постоји узрочна
веза између радње и последице;
4
Поред ових објективних услова нужно је да буду испуњени и субјективни услови, и то:
5) кривица радника; поред свега овога неопходно је да не постоје разлози који
искључују одговорност радника а то су: 6) разлози који искључују кривицу;
7) противправност
Сви ови услови морају бити испуњени кумулативно како би радник мога бити
дисциплински одговоран.
2.1.1.
Утврђена радна дисциплина или радна обавеза
Пре свега неопходно је да је прописана радна дисциплина или радна обавеза. То
може бити учињено законом, колективним уговором, општим актом послодавца,
правилником као и у уговору у раду. Тек ако је прописана на њу као такву може
постојати напад од стране радника који ће се огледати у чињењу или не чињењу у
односу на утврђену обавезу.
Начело легалитета
је, дакле, утврђено не само у погледу одговорности радника
за кривично дело и прекршај, већ и за повреду радних обавеза.
1
Начело легалитета
значи да запослени одговора за повреду радне обавезе која је у време извршења била
прописана, argument a contrario значи да нико не може бити одговоран за неко чињење
ако није постојала његова обавеза уздржавања као и за нечињење ако није постојала
његова обавеза вршења те радње која му се ставља на терет.
Да би се правилно утврдило да ли постоји повреда обавезе неопходно је да се
сазна и правилно протумачи садржина свих прописа која се имају применити. Када се
државни службеник оглашава одговорним због повреде радне дужности, у диспозитиву
решења мора бити наведена норма којом је утврђена дужност која је повређена радњом
државног службеника.
2
2.1.2.
Напад на већ утврђену радну обавезу
1
Влајко
Брајић, Радно право, Савремена администрација 2001, Београд, стр. 335.
2
Пресуда управног суда, 10 У. 18881/2010(2009) од 25.11.2010. године.
5
као повреду радне дужности утврђене законом и колективним уговором односно
општим аком банке.
3
2.1.4.
Узрочна веза
Узрочна веза мора постојати између радње и последице које се ставља
запосленом на терет а огледа се у постојању повреде радне обавезе. Уколико нема
узрочне везе између његове радње и повреде радне обавезе до које је дошло, онда се то
запосленом не може ставити на терет. Односно мора постојати јасно уочљива веза
између радњи радника и напада на утврђене обавезе.
2.1.5.
Кривица
Кривица је психички однос учиниоца према делу, односно према повреди радне
обавезе и њеним последицама. Да би неко лице било одговорно неопходно је да може
да схвати значај својих радњи као и да може да управља својим поступцима. Уколико
запослени доведе сам себе у стање из ког не може да управља својим поступцима или
не може да схвати значај истих онда он одговара и за та дела, јер се у овом случају
примењује
actiones liberae in causa
–
скривљена неурачунљивост.
Постоје два облика кривице – умишљај и нехат, од степена кривице могу
зависти последице које ће послодавац преузети према запосленом због повреде радних
обавеза.
2.1.6.
Разлози који искључују кривицу
3
Правно схватање Грађанског одељења Врховног суда Србије, утврђено на седници од 9.
Октобра 2000. Године.
7
