Univerzitet Union „Nikola Tesla“
Fakultet za poslovne studije i pravo
SEMINARSKI RAD IZ:
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Tema:
Okrivljeni
Profesor : Student
:
Milan Milošević
Beograd, 2017.
1.Osumljičeni 2.Okrivljeni 3.Optuženi 4.Otuđeni 5.Okrivljeni kao opšti pojam
Osumljičeni
je lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ
preduzeo neku radnju zbog postojanja sumnje da je izvršilo krivično delo. Osnovni elementi
ove zakonske definicije su:
1.stadijumski element-u pitanju je pretkrivični postupak, odnosno vremenski period pre
formalno pokrenutog krivičnog postupka
2.potrebno je da nadležni državni organ izvrši određenu radnju prema njemu
3.neophodno je postojanje odgovarajućeg procesnog oblika sumnje u vidu osnova sumnje
4.potrebno je da se radnja nadležnog organa na razjašnjavanje krivičnog dela u pogledu kojeg
postoje osnovi sumnje o izvršenju krivičnog dela, previđajući da osumnjičeni može delovati i
kao pomagač.
Okrivljeni
je lice protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je
podneta optužnica, optuženi predlog ili privatna tužba. Osnovni element zakonske definicije
okrivljenog je alternativno postojanje:
1.Određene sudske odluke, odnosno rešenja o sporvođenju istrage
2.određenog optužnog akta, tj. optužnice, optuženog predloga ili privatne tužbe.
Optuženi
je lice protiv koga je optužnica stupila na pravnu snagu. Okrivljeni u užem smislu
postaje optuženi kada osnovni optuženi akt u opštem krivičnom postupku stupi na pravnu
snagu, bilo da je to pasivno kada optužnica nije kontrolisana putem ulaganja prigovora
okrivljenog ili branioca, odnosno zahtevom predsednika veća za njenim preispitivanjem, bilo
da je to aktivno, ukoliko je prigovor uložen u zakonskom roku od osam dana, pa je od strane
vanraspravnog veća odbijen kao neosnovan, odnosno ako je predsednik veća zahtevao
preispitivanje optužnice, a vanraspravno veće donelo odluku o svom slaganju sa njom.
Osuđeni
je lice za koje je pravosnažnom presudom ili pravosnažnim rešenjem o kažnjavanju
utvrđeno da je krivično odgovorno za određeno krivično delo. U pitanju je optuženi u pogledu
kojeg je optužnica potvrđena sudskom odlukom koja sadrži stav suda o postojanju krivice
optuženog i koja je na aktivan ili pasivan način stekla svojstvo pravosnažnosti.
Okrivljeni kao pojam postoji i u širem smislu tako da u sebi zajedno obuhvata druga tri
procesna svojstva lica protiv kojeg se vodi krivični postupak, odnosno druga tri pojma za lice
protiv koga se vodi ili se vodio krivični postupak. Izraz okrivljenog je opšti naziv za
okrivljenog, optuženog i osuđenog.
***Prava okrivljenog***
Okrivljeni ima sledeća prava:
1.pravo da se smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom
suda
2.pravo na odbranu koja se sastoji iz niza posebnih procesnih prava okrivljenog
3.pravo na pravično suđenje koje će se odvijati u razumnom roku.
Određene kategorije aktuelnih ili potencijalnih okrivljenih imaju imunitetsko pravo u okviru
pravne ustanove imuniteta, dok se poseban skup prava garantuje osumljičenom i koji je lišen
slobode. Lice koje poseduje imunitetsko pravo, po pravilu nije okrivljeni već građanin koji
samim tim što ima pravo imuniteta uopšte ne može postati okrivljeni, osim kada se za to
ispune potrebni uslovi, oni opšti koji su inače potrebni da bi lice postalo okrivljeno i oni
posebni koji se sastoje u postojanju odgovarajućeg odobrenja nadležnog organa.
***Pretpostavka nevinosti okrivljenog***
Prema odredbi člana 3 Zakonika o krivičnom postupku svako će se smatrati nevinim dok se
njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda. U teoriji se dejstvo
pretpostavke nevinosti često povezuje sa dejstvom načela
in dubio pro reo
2
, što se zasniva na
činjenici da su i pretostavka nevinosti i ovo načelo ustanovljeni kao procesni instituti koji
poboljšavaju položaj okrivljenog u postupku.
Proceno i pravno dejstvo pretpostavke nevinosti je višestrano, pa je i njegov sadržaj
kompleksan:
1.Pretpostavka nevinosti je jedno od osnovnih prava okrivljenog, koji ima pravo da se smatra
nevinim sve dok se eventualno njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom sudskom odlukom.
Pravo okrivljenog da se smatra nevinim važi kako u odnosu na krivični postupak koji se
protiv njega vodi odnosno u pogledu aktera tog postupka, tako i u odnosu na javnost i sva
druga lica, koja nisu akteri krivičnog postupka.
2.Pretpostavka nevinosti predstavlja procesni mehanizam za oslobađanje okrivljenog od tereta
dokazivanja sopstvene nevinosti. Time se istovremeno na onoga ko tvrdi suprotno prebacuje
teret dokazivanja eventualne krivice okrivljenog, a to je pre svega, ovlašćeni tužilac, mada
naravno i sud po službenoj dužnosti istinito i potpuno utvrđuje činjenice koje su od važnosti
2
Tako: W. Beulke, Strafprozessrecht, 6, neubearbeitet Afulage, „C.F.Muller“, Heidelberg, 2002, str.15
