ORGANIZACIJA I FUNKCIJE INVESTICIONIH
FONDOVA
Investicioni fondovi su finansijske institucije.
To znači, institucije koje prikupljaju i
plasiraju kapital. U užem smislu investicioni fondovi su investicione kompanije,
odnosno firme, čiji je predmet delatnosti investiranje, reinvestiranje, posredovanje,
držanje ili trgovina hartijama od vrednosti (definicija preuzeta iz američkog Zakona o
investicionim kompanijama iz 1940. godine). Ovo uže pojmovno određenje značajno
je zbog razlikovanja investicionih fondova od drugih finansijskih institucija, kao što
su banke, štedionice i sl.
Investicioni fondovi plasiraju sredstva u portfolio hartija od vrednosti.
imajući u vidu
portfolio ulaganja kao karakteristiku investicionih fondova, možda bi sa stanovišta
terminologije, pogodniji naziv za ove fondove bio portfolio fondovi, ali je prevladao
termin koji se danas uglavnom koristi u svim zemljama.
Investicioni fondovi imaju poseban oblik pasive -
ona je skoro u celini sastavljena od
akcija (udela) investitora. rizik poslovanja fondova se direktno prenosi na investitora,
a ne snosi ga sam fond kao finansijski posrednik. S tog stanovišta, ulagač će morati da
ima aktivan odnos prema riziku kada bira svoju investicionu strategiju, odnosno fond
u koji ulaže.
OBLICI INVESTICIONIH FONDOVA
Investicioni fondovi nisu jedini oblici upravljanja portfolijom u ime i za račun
ulagača, niti su jedini način minimizacije rizika ulagača u finansijske instrumente.
Portfolijom mogu upravljati i banke, dilerske i brokerske institucije, a minimizacija
rizika može se uspešno vršiti i preko posebnih instrumenata transfera rizika (hedžing).
Međutim, investicioni fondovi predstavljaju fleksibilniji oblik upravljanja portiolijom,
zahvaljujući tome što je prag ulaganja veoma nizak, kao i činjenici da je omogućena
personalizacija investicione strategije:
ulagač može izabrati fond koji najbolje
odražava njegove preferencije vezane za ulaganje u hartije od vrednosti (profit,
kapitalna dobit, rast vrednosti porfolija, oblast ulaganja i slično).
Zavisno od zemlje, odnosno razvijenosti infrastrukture finansijskog tržišta,
investicioni fondovi se javljaju pod raznim imenima i različitim konkretnim oblicima.
Nezavisno od zemlje posmatranja. međutim, osnove njihovog razlikovanja su:
način mobilizacije sredstava i
investiciona strategija (oblik portfolija).
Cena akcija na kraju dana (t) formalno se može izraziti kao:
gde je:
MVA
1
- tržišna vrednost portfolija,
LIAB
1
- iznos obaveza i
NSO
1
- broj akcija na kraju dana /.
Zatvoreni investicioni fondovi
izdaju akcije/udele u ograničenom broju i prodaju ih
ulagačima kao i svako drugo društvo kapitala. Prikupljena sredstva ulažu se u
relativno postojan portfelj hartija od vrednosti.
Akcijama zatvorenog fonda trguje se na berzi i njihova vrednost zavisi od ponude i
tražnje. Sredstva od kupljenih akcija pripadaju njihovim prodavcima a ne fondu.
Zatvoreni fondovi slični su holding kompanijama. Za razliku od fondova, holding
kompanije, međutim, vrše upravljačku kontrolu preduzeća čije su akcije u portfelju
holding kompanije.
