Osnovi stvarnog prava

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

EKONOMSKI FAKULTET

TRAVNIK

OSNOVI STVARNOG PRAVA

SEMINARSKI RAD

Predmet: 
Poslovno pravo

Mentor:

Student:

Prof. Dr. Sc. Rajko Kasagić

Alem   Šabanović
Broj indeksa:
E-38/16

Travnik, April 2017.

2

SADRŽAJ

UVOD

.................................................................................................................................... 3

1. PODJELA STVARI

.........................................................................................................4

1.1. Proste i složene stvari...............................................................................................4
1.2. Glavne i sporedne stvari...........................................................................................4
1.3. Zamjenljive i nezamjenljive stvari...........................................................................5
1.4. Pokretne i nepokretne stvari.....................................................................................6

2. PRAVO SVOJINE I PRESTANAK PRAVA SVOJINE

..............................................7

2.1. Pojam i historijski razvoj svojine.............................................................................7
2.2. Sticanje prava svojine...............................................................................................8

2.2.1. Derivatno sticanje svojine..............................................................................8
2.2.2. Vrste predaje.................................................................................................. 8
2.2.3. Zadržavanje prava svojine i pored predaje stvari...........................................9
2.2.4. Ugovorno sticanje prava svojine na nepokretnostima....................................9

2.3. Originarno sticanje svojine.......................................................................................9

2.3.1. Sticanje od nevlasnika....................................................................................9
2.3.2. Akumulacija i priraštaj................................................................................. 10
2.3.3. Sticanje svojine na ničijim stvarima............................................................11

2.4. Svojina na više subjekata....................................................................................... 11

2.4.1. Pojam svojine sa više subjekata...................................................................11
2.4.2. Susvojina...................................................................................................... 12
2.4.3. Zajednička svojina.......................................................................................12
2.4.4. Etažna svojina.............................................................................................. 13

2.5. Prestanak prava svojine..........................................................................................13

ZAKLJUČAK

.....................................................................................................................14

LITERATURA

...................................................................................................................15

4

1.

PODJELA STVARI

1.1.

 Proste i složene stvari

Svaka stvar se sastoji od dijelova koji se ili ne mogu raspoznati, pa izgledaju kao 

jedna cjelina i onda kažemo da je to prosta stvar, ili se mogu raspoznati pa izgledaju kao 
više prostih stvari koje su međusobno povezane, kada se radi o složenoj stvari.

Svi   dijelovi   složene   stvari   nalaze   se   u   međusobnoj   funkcionalnoj   vezi   i 

predstavljaju cjelinu sa gledišta namjene i prava. Sastavni dijelovi mogu biti spojeni, koji 
su   u   materijalnoj   vezi,   ili   odvojeni.   Spojeni   sastavni   dijelovi   mogu   biti   neodvojivi   i 
odvojivi. Neodvojivi ili potpuno inkorporisani dio je onaj koji se ne može odvojiti bez 
uništenja, odnosno oštećenja.

1

  Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani dio je onaj koji se 

može   odvojiti   bez   uništenja,   odnosno   oštećenja,   na   primjer,   vrata   na   zgradi,   točak   na 
motornom vozilu. Što se tiče odvojenog dijela, on je uvijek pokretna stvar, a sama složena 
stvar kojoj pripada može biti kako pokretna, tako i nepokretna stvar. Ovakav pokretni dio 
samo povremeno dolazi u fizičku vezu sa stvari kada joj služi, često je u upotrebi izraz 
sporedna stvar. Taj izraz je u upotrebi kada treba označiti stvar koja služi drugoj stvari i 
koja u toj kombinaciji ima sporednu ulogu, ali u slučaju kad je upotrebna glavne stvari 
nemoguća u istoj mjeri bez sporedne stvari. Međutim, ima takvih složenih pokretnih stvari 
čiji su svi sastavni dijelovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne, pa samo zajedno imaju 
funkciju. U praksi i pravnoj literaturi, ove stvari se zovu zbir stvari, za razliku od dijelova 
koji se mogu izdvojiti i tako izdvojeni imati samostalnu namjenu- samostalna stvar, koje se 
u praksi i pravnoj literaturi zovu zbirne stvari. 

Potpuno inkorporisani dio ne može biti predmet posebnog prava svojine i ostalih 

stvarnih prava. Pravo svojine na jednoj stvari se odnosi na sve njene potpuno inkorporisane 
sastavne dijelove. Inače, složene stvari jednako dijele pravnu sudbinu prodaje, zakupa, 
zaloga i sl.

1.2.

 Glavne i sporedne stvari

Dvije ili više posebnih stvari mogu biti ekonomski ili fizički vezane među sobom i 

činiti   jednu   cjelinu.   Pri   tome   njihov   ekonomski   značaj   nije   jednak,   ali   samo   njihova 
povezanost   daje   ekonomsku   svrhu.   Ako   je   jedna   među   tako   povezanim   stvarima 
ekonomski   važnija,   jer   je   njena   upotrebna   vrijednost   značajnija   za   cjelinu,   onda   je   to 
glavna stvar, dok su ostale sporedne stvari.

Prema fizičkoj vezi sa glavnom stvari, sporedne stvari se dijele na: priraštaje i 

pripatke.

Kod priraštaja sporedne stvari su vezane fizički za glavnu stvar, dok su pripaci- 

sporedne stvari čija je veza sa glavnom stvari ekonomska, a ne fizička. Među priraštajima 
najčešći su i najznačajniji plodovi koje glavna stvar periodično daje i mogu se odvojiti od 
nje. Plodovi mogu biti prirodni i civilni. Prirodni plodovi su najčešće fizički vezani za 
glavnu   stvar,   kao   na   primjer   plodovi   biljaka,   priraštaj   domaćih   životinja   i   sl.   Civilni 

1

 Kasagić, R.: 

Osnovi prava i poslovno pravo, 

Ekonomski fakultet Brčko, Brčko, 2005, str. 94.

5

plodovi su novčani prihodi koje glavna stvar periodično daje, kao što su prihodi od zgrada 
ili kamate na štedne uloge. Plodovi i ostali priraštaji pripadaju onome čija je glavna stvar. 
Dok se ne odvoje, dijele pravnu sudbinu glavne stvari.

Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave, mogu 

biti individualno određene stvari, dok se potraživanje može odnositi i na stvari određene po 
rodu. Kad su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak ni onda 
kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne uslijed događaja za koji on ne odgovara. 
Ali kada obaveza ima za predmet stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene 
mase tih stvari, onda obaveza prestaje kada propadne cijela ta masa. Ako se pravni posao 
odnosi na individualno određenu stvar, pa ona propadne uslijed više sile prije nastupjelog 
roka za isporuku- ugovor se raskida.

1.3.

 Zamjenljive i nezamjenljive stvari

Zamjenljiva je ona stvar na čijem mjestu u pravnom odnosu može doći druga stvar 

istih osobina i vrijednosti.

2

  U ekonomskom prometu zamjenljive su one stvari na čijem 

mjestu u procesu razmjene može doći druga stvar iste upotrebne vrijednosti. Ovu podjelu 
treba razlikovati od podjele na individualno određene i po rodu određene stvari, mada su 
sve   generično   određene   stvari   istovremeno   i   zamjenljive,   a   individualno   određene- 
nezamjenljive.   Međutim   individualno   određene   stvari   mogu   biti   i   zamjenljive   i 
nezamjenljive.

Nezamjenljive su stvari koje posjeduju određene osobine koje ih čine specifičnim 

od njihovog postanka, na primjer, stvari koje su izrađene po naročitim postupcima, izradio 
ih je umjetnik, ili su tokom vremena dobile neka izuzetna svojstva. To znači da se u slučaju 
potpunog   ili   djelimičnog   uništenja   same   stvari   ne   može   ponovo   uspostaviti   pređašnje 
stanje time što će na mjesto uništene stupiti druga stvar sa odgovarajućim svojstvima.

Podjela stvari na zamjenljive i nezamjenljive dolazi do izražaja prilikom sklapanja i 

izvršenja pojedinih pravnih poslova. Tako na primjer predmet ugovora o zajmu mogu biti 
samo   zamjenljive   stvari   ili   kod   ugovora   o   uskladištenju   skladištar   može   pomiješati 
zamjenljive   stvari   iste   vrste   raznih   deponenata   ukoliko   to   ugovorom   nije   posebno 
isključeno. Zato, prilikom određivanja nadoknade štete u slučaju propasti ili djelimičnog 
oštećenja stvari, zamjenljive stvari se po pravilu nadoknađuju u naturi, a nezamjenljive u 
novcu.

2

 Ibid. Str. 98.