Otpad

OTPAD

Visok demografski rast, industrijalizacija, urbanizacija, povećanje standarda, imaju za posledicu sve veće količine čvrstog otpada pre svega u industijskim zemljama kao i u zemljama u razvoju.

Pod pojmom otpad se po Zakonu o otpadu podrazumeva svaka materija ili predmet određen kategorijama otpada, koje su propisane navedenim Zakonom, a koje se odbacuju ili moraju biti odbačene.

U praksi postoji još čitav niz različitih definicija, koje opisuju otpada kao:

• skup ostataka iz proizvodnje i potrošnje.
• jasni otisak materijalnog života ljudi.
• nedovoljno iskorišteni izvor sirovina i energije.
• promjenjivi skup različitih materija i energije.
• robu, koja može imati pozitivnu ili negativnu, tržišnu vrednost.

Osnovne karakteristike otpada predstavljaju:

• masa
• nasipna težina
• morfološki sastav
• hemijski sastav
• frakcioni sastav.

Otpad se može klasifikovati na više načina i to u zavisnosti od:

• izvora na kome je nastao tj. porekla,
• osobina koje ga karakterišu te se razlikuje otpad koji je:
  • opasan,
  • neopasan, i
  • inertan,
• upotrebne vrednosti i
• kategorije.

Klasifikacija otpada vrši se u skladu sa:

1. Katalogom otpada;
2. C, D, H, Q i R listama;
3. OECD listama;
4. Y oznakama;
5. Listama otpada iz Priloga VIII i IX Bazelske konvencije;
6. Listama otpada nacionalne klasifikacije.

Nacionalna klasifikacija opredeljuje, shodno Evropskoj Uniji sledeći način klasifikovanja otpada: