1
SADRŽAJ
str.
I UVOD...........................................................................................2
II USTAV PETE REPUBLIKE.....................................................3
III PREDSEDNIK REPUBLIKE....................................................6
IV VLADA..........................................................................................8
V PARLAMENT.............................................................................10
VI ADMINISTRACIJA I LOKALNA
SAMOUPRAVA.............................................................................12
VII SUDSKI SISTEM......................................................................13
VIII ZAKLJUČAK............................................................................15
IX LITERATURA...........................................................................16
2
I Uvod
Francuska je jedna od najstarijih republika u Evropi, proklamovana još 1792.
godine. Iako je njen kontinuitet tokom XIX veka narušen dva puta, Francuska
republika rođena iz najmasovnije buržoaske revolucije, postala je simbol
buržoaskog poretka i kao takva imala je veliki uticaj na rušenje feudalnog poretka
u čitavoj Evropi. Moderna francuska politička istorija i razvoj institucija, od kojih
su neke i danas na snazi počinje velikom Francuskom revolucijom 1789. godine.
Francuska je sve do kraja minulog veka bila snažna imperijalistička sila sa
mnogobrojnim kolonijalnim posedima, uglavnom u Alžiru i Africi, sa veoma
razvijenom industrijom a takođe je bila i vojna sila a zajedno sa Engleskom jedna
od dve vodeće ekonomske sile.
Za vreme i nakon svetskih ratova Francuska prolazi kroz duboku krizu, njena
privreda ubrzano gubi mesto koje je imala u međunarodnoj podeli rada, tehnološki
zaostaje a zaoštrene klasne protivrečnosti izazivaju političku nestabilnost.
Francuska je između 1945. i 1958. promenila dvadeset vlada.
Dolaskom na vlast generala De Gola (Charles De Gaulle), koji je uspeo da izvuče
zemlju iz višegodišnjeg kolonijalnog rata u Alžiru, počinje proces ekonomske i
političke obnove.
Krajem 1958. godine donesen je novi Ustav na kojem je insistirao De Gol,
najvažnija promena je u bitnom ograničavanju značaja i uloge političkih stranaka u
političkom životu zemlje, što je postignuto uvođenjem potpuno novog tipa
predsednika republike koji je dobio ogromna ovlašćenja, uglavnom na račun
parlamenta. Tako je stvorena Peta Republika koja se može definisati kao
predsednički režim.
4
Dualistički parlamentarizam pruža mogućnosti da se u parlamentarizam unesu
neki elementi efikasnosti koji su svojstveni predsedničkom sistemu.
Najmarkantniji oblik ovakvog sistema uveden je u Francuskoj 1958. godine i
njega označavaju:
1) izbor predsednika putem opšteg prava glasa,
2) relativno veliko ovlašćenje predsednika,
3) većinski parlamentarizam,
4) koincidencija između političke orijentacije parlamentarne većine i političke
orijentacije predsednika, pri čemu se ustanovljava tesna veza između
legislative i egzekutive,
5) predsednik je šef većine, a prvi ministar je samo neka vrsta “šefa vrhovnog
štaba predsednika”.
4
U Francuskoj se predsednik bira na opštim većinskim izborima, mandat na
sedam godina i to u dva kruga.
Ovaj sistem je iz čistog parlamentarnog sistema preuzeo sledeće elemente:
vlada proizilazi iz parlamentarne većine i odgovorna je parlamentu (stvarna
odgovornost je prema predsedniku republike); kad parlament izglasa
nepoverenje vladi ona može predložiti predsedniku da raspusti parlament; šef
države nije politički odgovoran parlamentu.
5
Od prezidencijalizma, dualistički poredak je preuzeo mogućnost da predsednika
bira neposredno ceo narod, čime on stiče svojevrsni vlastiti izravni legitimitet.
Uz to on ima kompetencije koje uobičajeno ima šef države u parlamentarnom
sistemu, bilo da se radi o monarhu u parlamentarnim monarhijama ili o
predsedniku unutar republikanskog oblika parlamentarizma.
U polupredsedničkom sistemu u kom su uopšteno osnažene funkcije
predsednika postoje dve situacije: kada predsednik čini deo parlamentarne
4
Sadiković Ćazim : “Politički sistemi”, Sarajevo, 2004. god, str. 218.
5
Trnka Kasim : “Ustavno pravo”, Sarajevo, 2006. god, str. 225.
5
većine i kada predsednik ostvaruje svoju funkciju u uslovima postojanja
nevećinskog parlamentarizma.
Dualistički parlamentarizam u Francuskoj ima sledeće karakteristike:
1) Postojanje predsednika koji se bira na opštim i direktnim izborima, sa
ovlašćenjima koja ga donekle približavaju predsedniku u klasičnom
predsedničkom sistemu,
2) postojanje većinskog parlamentarizma,
3) saglasnost između političke orijentacije parlamenta i predsednika,
4) predsednik je šef većine a ne prvi ministar (koji u odnosu na predsednika
dolazi u potčinjen položaj).
6
Glavni organi političkog sistema Francuske su:
1) Predsednik republike,
2) Vlada,
3) Parlament.
6
Sadiković Ćazim : “Politički sistemi”, Sarajevo, 2004. god, str. 221.
