Politički sistem

Pojam I karakteristike moci I politicke vlasti; izvori vlasti
Karl Levenstajn kaze da tri sile vladaju zivotom coveka- ljubav, vera I vlast. Politicka vlast se moze odrediti kao institucionalizovana moc, ili sposobnost da se efikasno izazove potcinjavanje lica milom(ubedjivanjem) ili silom( prinudjivanjem). Tomas Hobs je prvi u politickoj filozofiji upotrebio pojam MOC. On je razlikovao :

1)institucionalizovanu moc
2)drzavnu moc

1)individualnu moc je delio na prirodnu moc, koja proizilazi iz prirodnih sposobnosti( mudrost, recitost, plemenistost) I stecenu moc (bogatstvo, prijatelji,ugled)to su instrumentalne sposobnosti.
2)drzavna moc je najveca ljudska moc, jer ujedinjuje moci velikog broja ljudi.Sustinu drzavne vlasti cini nametanje volje.

Maks Veber kaze: Moc predstavlja izglede da se u okviru jednog drustvenog odnosa sprovede volja uprkos otporu, bez obzira na to na cemu se zasnivaju ti izgledi. Moc je energija vlasti I ogleda se u nametanju volje kroz disciplinu. Disciplinom nazivamo pokoravanje ljudi koji se pokoravaju po navici I automatski I sematski izvrsavaju naredbe. Dakle, moc se ostvaruje preko poslusnosti I to ne kriticki. Nosioci moci, danas se sluze snaznim sredstvima za pokoravanje, kao sto su : 1. Manipulacija 2. Kontrola 3. Psihicki pritisak 4. Dirigovanje javnog mnjenja 5. Ideologija pa sve do 6. Fizickih sredstava prinude.
Robert Bristet je razlikovao pojmove:

1. Moci i prestiza
2. Uticaja
3. Vlasti
4. Snage i autoriteta

Po njemu, moc je latentna , a snaga manifestna; a autoritet je institucionalizovana moc. Moc moze da bude formalna I neformalna tj. U organizovanoj ili neorganizovanoj zajednici.
Bertran Rasl je smatrao da je drustvena moc osnovni pojam u drustvenoj nauci, kao sto je energija osnovnoi pojam u fizici.
Hana Arent razlikuje jacinu od moci, tako sto kaze da je jacina osobina individua, pa je tako nedeljiva, a moc je deljiva. Moc mnozine, moze potciniti I unistiti jacinu.
Varter Benjamin kaze: “ Pravda bez sile je nemocna a sila bez pravde je tiranska”. Pojam sile je odredio kao prirodni proizvod.

-izvori moci-
Izvori moci su razliciti u razlicitim drustvima. U antici izvori moci su u ratnickoj porivredi I ropstvu, zatim u rimskom drustvu izvori su u privatnoj svojini I privatnom pravu. Odatle je proizaslo patrijahalno politicko drustvo. U feudalizmu moc proizilazi iz zemljisnog poseda I ispoljava se u patrijahalnom politickom drustvu. U kapitalizmu novac postaje izvor opste pa I politicke moci. Drustvena moc je uglavnom koncentrisana u rukama vladajuce klase. Svaka drustvena moc nije u isto vreme I vlast. Npr. Burzoazija je u vreme apsolutnih monarhija imala ekonomsku vlast, ali nije imala politicku vlast I borila se za nju. S obzirom na sredstva ostvarivanja vlast se deli na : demokratsku ( one koriste nenasilna sredstva) I autokratske ( totalitarne) – one koriste uglavnom sredstva represije I nasilja.