Тржиште   капитала   као   саставни   део   финансијског   тржишта,представља   фактор
глобализације националних економија, посебно преко свог инструменталног дела.Тиме се
омогућава инвеститорима из готово целог света да брзо и ефикасно мењају структуру свог
инвестиционог портфолиа,при чему се мисли првенствено на инвестирање у ХОВ.Берза
ефеката   представља   у   институционалном   и   организационом   смислу   речи   организован
простор,стога правила пословања,прецизна правила понашања учесника и друге опште
еементе  и карактреристике тржишног привређивања.Роба којом  се тргује  није  стварно
присутна,али зато мора бити стандардизована и јасно одређена.

Под   појмом   берза   може   се   подразумевати   и   сама   зграда   у   којој   је   берза,затим   и   сам
берзански састанак,скуп берзанских послова,а често се под тим мисли уопште и на људе и
установе који се баве берзанским пословима.Корист од постојања берзе за привреду једне
земље је већ дуже време у економској теорији неоспорна и очигледна.Берзе омогућавају
по обиму веће и ефикасније прикупљање капитала,његову ефикасну алокацију,утврђивање
цене   његовог   коришћења,   затим   берза   пружа   широк   спектар   могућности   привреди   и
становништву   када   су   у   питању   форме   улагања   или   прикупљања   капитала,повећава
сигурност у пословању свих субјеката...А ово су само најважније од многих.

Берза   ове   функције   обавља   ефикасније   од   било   ког   другог   система.И  поред   тога   што
постоје извесне могућности за манипулације,и известан ниво ризика,позитивни утицаји
рада берзи далеко премашују ове опасности.Као и свакој другој земљи,и нашој је потребан
овакакв   ефикасан,институционализован   систем   трговања   различитим   финансијским
инструментима.Свакако   се   наша   земља   не   може   похвалити   завидним   економским
резултатима,али   то   не   треба   да   буде   ограничавајући   фактор   у   развоју   финансијског
тржишта,штавише,   требало   би   да   будемо   свесни   неопходности   постојања   овакве
институције која би допринела бржем економском развитку наше земље.

1. ПОЈАМ БЕРЗЕ

У литератури и пракси наилази се на велики број различитих дефиниција,мишљења и
ставова по питању ,,шта је берза“'. Берза најпростијим језиком представља место где се
сусрећу понуда и тражња за тачно одређеном робом,у тачно одређено време и на тачно
одређеном месту.

Могло би се рећи да, када је берза у питању,постоји много

тога ,,тачног“ што је истина јер то представља њену главну особину која је разликује од
свих других неформалних сусретања понуде и тражње.

Берза је самостална и специфична институција.Дефинише се као организовани простор у
физичком   и   пословном   смислу   на   којем   се   по   строго   утврђеним   правилима   тргује
хартијама   од   вредности,новцем,девизама,акцијама,итд.Берза   је   организовано   тржиште
капитала   на   коме   се   тргује   стандардизованом   робом   и   по   унапред   одређеним
условима.Берзе   су   дужне   да   у   свом   пословању   обезбеде   законито   обављање
трговине,заштиту

интереса

учесника,поштовање

правила

понашања

учесника,информације за јавност и учесницима значајним за рад берзе.Организоване су по
систему концентрисаних кругова, чији је центар сама берза са својим слободама, први
круг су овлашћени посредници који имају право да закључују послове на берзи, а други то
чине преко њих.Сваки следећи круг има мања овлашћења.

Берза је простор на коме се тргује дугорочним финансијским инструментима и налази се у
власништву државе или учесника у берзанској трговини.Она је веома организована
институција са специфичним начином рада и деловања.Берза је институција са јавним
овлашћењима, што значи, да доноси обавезујућа правила берзанске трговине за учеснике
и да врши контролу њиховог испуњавања.Берзу могу да оснују држава и правна лица која
имају дозволу за обављање делатности брокерско – дилерског друштва.

За   оснивање   берзе   потребни   су   субјективни,материјални   и   кадровски   услови.Роба   као
предмет   берзанске   трговине   може   да   буде   ако   је   има   у   великој   количини   и   ако   је
стандардизована и типизирана.Берза се оснива као А.Д. или Д.О.О. На самом почетку
берза се често поистовећивала са пијацом,а основно правило је гласило ,,увек на истом
месту   и   у   исто   време“.   Развој   компјутерске   технологије   условио   је   замену   наведеног
правила новим које следи берзанску трговину: ,,стално и свуда“.

Petrović. P, „Berze i berzansko poslovanje”, Prometej, Beograd, 2009. str.27.

3. ЗНАЧАЈ И ОРГАНИЗАЦИЈА БЕРЗЕ

Берза покушава да на истом место обједини понуду и тражњу за хартијама од вредности и
да омогући најреалније утврђивање њихове цене као и да заштити појединачне
инвеститоре. Берза, пре свега, обезбеђује неопходне услове за организовано сусретање
понуде и тражње на ефикасан и ефективан начин. Самим тим, берза омогућава смањење
трансакционих трошкова. Она омогућава држави и њеним органима, као и свим другим
субјектима, да путем емисије финансијских инструмената дођу до неопходно потребних
финансијских средстава и капитала за финансирање властитих потреба. Берза повећава
сигурност пословања свих учесника, који морају унапред прихватити одређена правила и
прописе берзанског пословања.

Наиме, на берзама се могу појавити само они учесници

који имају висок ниво пословне свести, морала и дисциплине. За оне који не поштују
правила берзанског пословања предвиђене су оштре казне, па и удаљавање са берзе.

Постојање берзе омогућава ликвидност хартија од вредности. Преовладава мишљење да
берза поседује супериорнију ликвидност од других облика тржишта. Поред тога, берза
обезбеђује механизам сталног обављања финансијских трансакција, што води ка повећању
њиховог броја и обима. На овај начин се стварају услови да, деловањем ефеката економије
обима, долази до смањења трансакционих трошкова. Ово је посебно битно за привредне
субјекте који путем берзе долазе до средстава по нижим трошковима. Берза представља
најреалнији механизам за одређивање цена. На берзама се формирају тржишне цене које
могу утицати на ефикаснију расподелу укупних средстава у привреди сваке земље. Поред
тога, берза доноси и значајну корист становништву пошто пружа више могућности за
уносно инвестирање штедње.

Берзе су организоване по систему концентричних кругова, цији је центар сама берза са
својим слободама, први круг су овлашћени посредници који једини имају право да
закључују послове на берзи, а други то чине преко њих. Сваки следећи круг има мања
овлашћења.Најчешће се правно организују као акционарска друштва, а органи берзе су
скупштина, управни и надзорни одбор и директор.Берзанским актима и правилником о
раду берзе уређује се начин и услови трговине, трговачки стандарди и трговачка
документа.Брокери берзе воде берзански дневник, објављују берзанску цену тржишних
материјала и учествују у закључивању угвора о продаји између брокера чланова берзе за
берзанским пултом.Берзански контролор конторлише рад и понашање рада учесника на
берзи нарочито извршавање њихових обавеза.

Ерић Д., ,,Финансијска тржишта и инструменти“ , Чигоја, Београд, 2003, стр.80.