VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU
EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
MASTER RAD
Potpuna konkurencija
Profesor:
Student:
Dr Dragan Momirović Bojan Stojković, 330-009/16
, 2017.
proizvode potpuno iste proizvode, ali udeo proizvodnje pojedinog preduzeća nema
uticaja na cene kao ni na industriju generalno. U praksi većim delom prevladava
nesavršena konkurencija, a o ovome obliku moguće je govoriti eventualno u okviru
proizvodnje pšenice, kukuruza, nafte i slično.
TRŽIŠNA STANJA
Konkurencija se javlja kao određeni oblik odnosa ponude i potražnje, a na tržistu se
ispoljava u raznim kombinacijama u pogledu broja učesnika, njihove ekonomske snage,
različitih mogućnosti samog ulaska i izlaska sa tržišta, različitim strategijama njihovog
nastupa i sl. Sam taj njihov međusobni odnos i položaj determinisan je sledećim
kriterijumima:
brojem samih učesnika kako na strani ponude, tako i na strani potražnje,
njihovom relativnom snagom,
mogućnošću samog ulaska i izlaska sa tržišta,
mogućnošću uslovljavanja međusobnih odnosa i
elastičnošću ponude i potražnje, odnosno cena.
Stepen – intenzitet konkurencije proističe iz brojnosti subjekata na strani ponude i strani
potražnje i u tom smislu razlikujemo sledeće tipove konkurencije:
potpuna - perfektna (slobodna, savršena, čista) i
ograničena – imperfektna u okviru koje razlikujemo:
a) monopol – monopson
b) monopolistička konkurencija i
c) oligopol – oligopson
4
Osnovne karakteristike savršene konkurencije, monopolističke konkurencije,
oligopola i monopola
POTPUNA KONKURENCIJA
Uslovi potpune konkurencije u stvarnosti nisu nikada ni postojali. Na tržištu, uvek
postoje neka ograničenja, potpuna konkurencija zahteva neograničenost,u svakom smislu.
Jeste maksimizacija profita opšte prihvaćena ciljna grupa preduzeća, ali to ne znači da
ona treba da zanemare i zapostave društvenu odgovornost kroz zaštitu potrošača, brigu o
zaposlenima, zaštiti uslova rada, i sl. Mada, ako vlasnik određenog preduzeća nije
zadovoljan količinom profita koji ostvaruje, preći će na proizvodnju drugog proizvoda od
koga će takođe očekivati profit, ali veći od prethodnog. Vlasniku je bitno koliko profita
može prisvojiti ulažući svoj kapital. Pri tome, dolazimo do činjenice da je u kapitalizmu
cilj proizvodnje prisvajanje profita,a ne zadovoljavanje potreba.
Tržište kao pojam, koriste i druge naučne i nastavne discipline, ali ako bi smo zanemarili
njihove specifične naznake, zaključili bi smo da je, ustvari, osnovni smisao svakog tržišta
Karakteristike
Savršena
konkurencija
Monopolistička
konkurencija
Oligopol
Monopol
Broj
preduzeća na
tržištu
Vrlo mnogo
Mnogo
Nekoliko
(malo)
Jedan
Kontrola cena
Nikakva
Ograničena
Značajna
Značajna
regulacija
Uslovi ulaska
u granu
Nema prepreka
nema preprekaEkonomija obimaZakonske prepreke
ili ekonomija
obima
Proizvod
Identičan
Diferenciran
Ili identičan ili
diferenciran
Nnema bliskih
supstituta
Profit u
dugom roku
0
0
0
0
Zavisi li
strategija
preduzeća od
ponašanja
pojedinačnih
rivalskih
preduzeća
Ne
Da
Da
Ne
Primer
Pšenica,
kukuruz
Proizvodnja hrane,
odeće, trgovine
na malo
Autoindu-
strija
PTT,struja,gas
5
Preuzimanje cena
: Na tržištu konkurišu mnoga preduzeća, pa se svako preduzeće za
svaki svoj proizvod susreće sa većim brojem izravnih konkurenata. Budući da prodaja
svakog pojedinačnog preduzeća čini samo manji deo tržišta, njegove odluke nemaju
nikakvog uticaja na cene na tržištu. Stoga svako preduzeće preuzima tržišne cene kao
zadate. Dakle, na savršeno konkurentskim tržištima pojedinačna preduzeća su
preuzimatelji cena (price-takers).
Homogenost proizvoda
: Do preuzimanja cena najčešće dolazi na tržištima gde preduzeća
prodaju identične ili gotovo identične proizvode. Kad su proizvodi svih preduzeća na
tržištu savršeno zamenjivi, odnosno kad su homogeni, nijedno preduzeće ne može
povećati cene svoga proizvoda iznad konkurencije bez da joj znatno opadne prodaja.
Većina poljoprivrednih proizvoda je homogena (
kukuruz
,
pšenica
,
ječam
...), kao i
nafta
,
benzin
, sirovine poput
bakra
, gvožđa,
drva
,
pamuka
i slično. Ekonomisti takve homogene
proizvode nazivaju
robama
. Sve ove robe imaju ista svojstva, te ukoliko se neka
preduzeća odluče povećati cenu, prodaja će joj opasti.
Slobodan ulaz i izlaz
je situacija u kojoj ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova
koji bi preduzećima otežali ulaz (izlaz) u neku granu. Kupci mogu lako zameniti jednog
dobavljača drugim, a dobavljači mogu neometano izlaziti i ulaziti na tržište. Novo
preduzeće koje uđe na tržište ne mora ulagati velika sredstva, tako da mu je i izlazak ako
počne gubiti novac lagan.
7
