Семинарски рад из предмета

Управно и прекршајно право

Тема:

Прекршајни поступак

Професор Студент

Maj, 2016. година

САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................

1.ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА...............................

1.1

Врсте и фазе прекршајног поступка...................................................... 4

1.2. Субјекти у прекршајном поступку..................................................... 6
1.3. Органи з аспровођење прекршајног поступка.................................... 6

ПРЕКРШАЈНО ПРОЦЕСНЕ СТРАНКЕ .................

2.1. Окривљени.............................................................................................. 7
2.2. Оштећени ............................................................................................... 7
2.3. Бранилац ................................................................................................ 7

3. ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК .............................................

3.1. Мере којима се обезбеђује присуство окривљеног ........................ 9
3.2 Докази и доказни поступак .................................................................. 10

4. РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ ..........................................

ЗАКЉУЧАК...........................................................................

Литература ............................................................................................ 16

1. ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Прекршајни поступак

јесте „законом уређен поступак у коме надлежни органи

утврђују да ли је учињен прекршај, ко је учинилац тог прекршаја, да ли је прекршајно
одговоран и која ће се прекршајна санкција изрећи прекршајно одговорном учиниоцу
прекршаја

“

Регулисање прекршајног поступка на такав начин који у највећој мери

доприноси   расветљавању   и   решавању   прекршајне   ствари.јесте   задатак   прекршајног
процесног права. Прекршајно процесно право је грана прекршајног права која регулише
поступак у коме се утврђује одговорност учиниоца прекршаја и изриче прекршајна казна
или друга прекршајна санкција. Њиме се одређују и регулишу процесне радње које врше
субјекти   прекршајног   поступка   и   односи   између   тих   процесних   субјеката,   који   се
успостављају   у   току   прекршајног   поступка,   да   би   се   утврдило   постојање   учињеног
прекршаја,   прекршајна   одговорност   учиниоца   прекршаја   и   према   њему   применила
одговарајућа прекршајна санкција.

Појам прекршајни поступак

користи се у различитом смислу:

Прекршајним поступком назива се прекршајно процесно право као грана правног
система. У овом случају и прекршајни поступак и прекршајно право означавају
скуп правних прописа којима се регулише поступак у коме се разјашњава и
разрешава прекршајна ствар.

Прекршајним поступком назива се и наука прекршајног права која се бави
проучавањем прописа који сачињавају прекршајно процесно право као грану
прекршајног права.

То је назив за део наставног предмета који се изучава у оквиру наставне
дисциплине прекршајног права.

Прекршајним поступком назива се и сам поступак који се води због учињеног
прекршаја против његовог учиниоца, а који се одвија предузимањем различитих
процесних радњи од стране прекршајнопроцесних субјеката у циљу коначног
правилног и законитог решења конкретне прекршајне ствари.

Професор доктор Митар Кокољ дефинише прекршајни поступак као „законом

регулисано предузимање прекршајнопроцесних радњи од стране прекршајно процесних
субјеката, у циљу доношења одлуке надлежног органа о прекршајној ствари, одговорности
учиниоца прекршаја, санкцијама, трошковима, имовинскоправним захтевима и другим
процесним односима који су у вези са конкретном прекршајном ствари, а који захтевају

Ђорђевић, М. Ђорђе,

Прекршајно право

Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2008,

стр. 221.

учешће и одлуку надлежног органа за вођење прекршајног поступка“.

Професор доктор

Ђорђе   М.   Ђорђевић   овај   појам   дефинише   као   „законом   регулисан   поступак   у   коме
прекршајнопроцесни   субјекти   предузимају   одређене   прекршајнопроцесне   радње   и
поводом   тога   заснивају   одређене   прекршајнопроцесне   односе   са   заједничким   циљем
правилног и законитог решења прекршајне ствари.

1.1 Врсте и фазе прекшајног поступка

Прекршајни поступак служи разрешењу већег броја питања, која се приликом

разрешавања прекршајне ствари могу поставити, па због тога имамо различите врсте
прекршајног поступка које служе решавању конкретних, уже одређених питања укупне
целине прекршајног права:

Општи прекршајни поступак

-води се када је учињен прекршај. У том поступку

утврђује се да ли је у конкретном случају учињен прекршај, да ли је лице које се
сматра учиниоцем тог прекршаја заиста учинило тај прекршај и да ли је одговорно
за њега, па се учиниоцу, ако се све ово утврди, изричу одговарајуће прекршајне
санкције.

Посебни прекршајни поступак

-води се ради разрешавања извесних посебних

случајева прекршајне ствари, који се од општих разликују према субјектима против
којих се поступак води, према органима који их воде и случајевима на које се
односе. Посебни прекршајни поступци деле се на:

а)

поступке против малолетника-

воде се када су учиниоци прекршаја лица

млађа од 18 година,
б)

поступке за накнаду штете због неоправданог кажњавања-

воде се ради

решавања овог посебног питања у случајевима када је неко лице правоснажним
решењем о прекршају неоправдано кажњено за прекршај, или му је изречена
заштитна мера, па по ванредном правном леку дође до обустављања
прекршајног поступка,
в)

поступке којe воде органи државне управе-

могу бити редовни поступци и

поступци за наплату новчане казне на лицу места, који одређени државни
органи спроводе углавном за лакше прекршаје.

Предузимањем низа процесних радњи према правилима прекршајног поступка од

стране прекршајнопроцесних субјеката одвија се прекршајни поступак, који се може
поделити на две основне фазе:

Првостепени прекршајни поступак

-фаза редовног прекршајног поступка у току

кога се расветљава прекршајна ствар, да би се на крају ове фазе поступка донело
првостепено   решење   о   прекршају.   У   овој   фази   прекршајног   поступка   поступак
води судија за прекршаје или комисија за прекршаје. У првој фази првостепеног
прекршајног поступка, претходном поступку, утврђују се све потребне чињенице
да   би   се   прекршајна   ствар   расветлила   до   те   мере   да   се   може   одржати   усмени
претрес   као   следећа   фаза   првостепеног   прекршајног   поступка.   На   усменом
претресу у потпуности се утврђују све релевантне чињенице, да би се на основу
њих донело првостепено решење о прекршају.

Кокољ, Митар,

Прекршајно право

, Привредна академија, Нови Сад, 2007, стр. 79.