UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
Inženjerstvo zaštite na radu
Zaštita od hemijskih štetnosti, požara i ekspolzija
PREVOZ I MANIPULISANJE OPASNIM
MATERIJAMA
Profesor:
Student:
Dr Dragan Adamović
Jovan Lučić, z2 11/2015
Novi Sad, 2016
4
2. REGULISANJE POSTUPAKA U TOKU PREVOZA OPASNIH
ROBA
Da bi broj nezgoda sa opasnim robama bio što manji kao i njihova težina, potrebno je utvrditi
određena pravila ponašanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiču na bilo
koji način. Sa tim ciljem 1954 godine Ujedinjene Nacije su formirale ekspertski tim koji je dao
preporuke kako stvoriti jedinstvene kriterijume koji se odnose na obeležavanje, klasifikaciju, vozila,
uređaje na vozilima i dozvole. Na osnovu ovih preporuka, 1957 godine na UN je napravio sporazume
koji su postali obavezujući za sve potpisnike sporazuma. Danas imamo (slika 1):
ADR – drumski saobraćaj,
RID – železnički saobraćaj,
ICAO-TI – vazdušni saobraćaj,
IMDG-CODE – pomorski saobraćaj,
ADN – rečni saobraćaj.
Slika 1
. Vrste sporazuma za prevoz opasnih roba po vidovima transporta
U nacionalnim propisima Republike Srbije transport opasnih roba je regulisan kroz:
Zakon o prevozu opasnih materija (Sl.list 27/90);
Pravilnik o načinu prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju (Sl.list 82/90);
Uredbu Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom;
saobraćaju (Sl.glasnik 53/02).
5
Transport opasnih materija u drumskom transportu regulisan je kroz ADR – Međunarodni
sporazum o prevozu opasnih roba u drumskom transportu (European Agreement concerning the
International Carriage of Dangerous Goods by Road). Ovaj sporazum je 1972 godine ratifikovala
tadašnja SFRJ. Do sada 41 država je ratifikovala ADR sporazum. Svi potpisnici ovog sporazuma dužni
su da prilagode nacionalne propise tako da oni ne budu u suprotnosti sa ADR-om. Iako su pravila
propisana ADR-om ista za sve, moguća su izuzeća ili posebna pravila koja će važiti na teritoriji
pojedinih zemalja. Ova izuzeća su retka ali ako se proceni da su opravdana onda se ona unose u
sporazum.
Razlike u pojedinim zahtevima između ADR-a i naše zakonske regulative postoje i treba ih
sagledati da bi izbegli moguće greške i nesporazumi pri prevozu opasnih materija. Kao najveći problem
se izdvaja ne ažurnost naše regulative. Poslednji propis o transportu opasnih materija u našoj zemlji
donet je 1990 godine, ako znamo da se sam ADR menja svake dve godine kako bi se prilagodio novim
zahtevima u transportu opasnih materija, onda je jasno da se za 17 godina stvorila značajna razlika
između nacionalnih propisa i ADR-a. Ova razlika predstavlja veliki problem za sve prevoznike koji se
bave međunarodnim transportom opasnih materija kao i za strane prevoznike koji transportuju opasne
materije kroz ili u našu zemlju.
RESTRUKTUIRANI ADR – sadržaj
Sadržaj samog ADR-a može se podeliti na dve celine: prvi deo koji se odnosi na opasne
materije i predmete i drugi deo koji se odnosi na transportnu opremu i transportne operacije.
A
- OPŠTI ZAHTEVI I ZAHTEVI U POGLEDU OPASNIH MATERIJA I PREDMETA
Poglavlje 1 Opšti propisi;
Poglavlje 2 Klasifikacija;
Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni propisi i
slobodne količine opasnih roba, granične količine:
Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne;
Poglavlje 5 Propisi za isporuku;
Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalaže, velikih sredstava za pakovanje (IBC),
velikih pakovanja i cistern;
Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije.
B
– PROPISI U POGLEDU TRANSPORTNE OPREME I TRANSPORTNIH OPERACIJA
Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacije;
Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.
7
KLASA 4.3 MATERIJE KOJE U DODIRU SA VODOM EMITUJU ZAPALJIVE GASOVE
Materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju
i eksplozivnu smešu, kao i predmeti koji sadrže takve materije.
KLASA 5.1 OKSIDIRAJUĆE MATERIJE
Materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog viška kiseonika kojim
raspolažu, mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je
zapaljiv.
KLASA 5.2 ORGANSKI PEROKSIDI
Organske materije koje sadrže bivalentni –O–O– strukturni elemenat i koji mogu da se smatraju
derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim
radikalima.
KLASA 6.1 OTROVNE MATERIJE
Materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može
pretpostaviti, da one pri jednokratnom ili kratkotrajnom delovanju u relativno maloj količini
udisanjem, upijanjem preko kože ili gutanjem mogu da škode zdravlju ili da dovedu do smrti
ljudi.
KLASA 6.2 INFEKTIVNE MATERIJE
Materije za koje je poznato ili se može pretpostaviti da sadrže izazivače bolesti, kao što su
mikroorganizmi(uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili rekombinovani
mikroorganizmi (hibridi ili mutanti), za koje je poznato ili se može pretpostaviti da kod
životinja ili ljudi prouzrokuju zarazne bolesti. Takođe i predmeti koji su zagađeni virusima ili
mikroorganizmima smatraju se materijama ove klase.
KLASA 7 RADIOAKTIVNE MATERIJE
Materije koje sadrže radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost
za pošiljku iznad vrednost koje su date prema kriterijumu ADRa.
KLASA 8 KOROZIVNE (NAGRIZAJUĆE) MATERIJE
Materije i predmeti koji sadrže te materije, koje hemijskim delovanjem napadaju površinsko
tkivo kože i sluzokože sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobađanja nanose štetu drugoj
robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti.
Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tečnosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha
korozivne pare ili maglu.
KLASA 9 OSTALE OPASNE MATERIJE I PREDMETI
Materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaćena
pojmovima drugih klasa.
U sklopu svake klase, opasne materije se razvrstavaju pod određenim brojem, a unutar
svakog broja pod određenom slovnom oznakom koja pokazuje vrstu i stepen opasnosti.
