УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ
ПРИКАЗ САДРЖАЈА О ВЕЛИЧИНАМА И МЕРЕЊУ МАСЕ
И ТЕЧНОСТИ
Семинарски рад
Ментор:
Студент:
Проф. др Ваит Ибро
Милена Нинић
РН 14/13
Лепосавић, 2017. године
4
1. ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА
Ради што бољег, свестранијег и ефикаснијег разумевања овог рада, указаћу на
суштинске карактеристике основних појмова које се помињу у овом раду, односно које
ссачињавају кључне појмове овог рада. Тачније дефинисаћу основне појмове које се налазе
у самом наслову мог рада, указујући на њихов значај и глобалну функцију коју врше у
научном смислу, а касније ћу се бавити и њиховом значају у почетној настави математике.
1.1. Величина
У природи је присутан велики број различитих величина. Величину можемо
дефинисати као нешто помоћу чега меримо
квалитативно и одреди квантитативно. Она
мора да има: ознаку, бројну вредност и мерну јединицу. „Под величином подразумева се
одређени појам који ближе и прецизније одређује неку појаву (физичку) или особину
природе. Помоћу ових величина човек може да описује целу природу.“
(Пољак, 1989: 212)
Основна величина је одабрана и конвенционално прихваћена величина, која је
функционално независна од било које друге величине у систему величина. Основне
величине у почетној настави математике су:
-
Дужина
-
Време
-
Вредност
-
Маса
-
Запремина течности
-
Површина и
-
Запремина тела
5
1.2. Мерење
У израчунавању величина иде се за тим да се изгради појам о мерењу као
придруживање бројева величинама. Величина којој се придружује број један игра значајну
улогу у процесу мерења и назива се мерна јединица. Дакле, мерити једну величину значи
упоређивати је са мерном јединицом те величине. Резултат упоређивања је број који се
назива мерни број те величине, а поступак којим се изналази мерни број назива се мерење.
Мерење представља одређивање величине неке појаве или објекта. Та величина се
исказује нумерички (бројем) и јединицом одређене величине. Могу се мерити само основне
величине по међународном систему јединица. За мерење наведених величина су потребни
мерни инструменти помоћу којих се одређује њихова вредност. Циљ мерења је добијање
поузданог исказа о непознатим подацима објекта.
1.3. Маса
Маса је основна особина материје. Њена дефиниција је интуитивно везана за меру
материје. Иако често мешана са тежином, маса је особина која је независна од положаја.
„Маса и тежина су узрочно-последично повезане, тежина је сила, последица постојања масе
као узрока гравитације. Свако тело има неку масу. Маса је стална - непроменљива
величина.“
(Пољак, 1989: 245) У свакодневном животу често је замењујемо с тежином, што
је неисправно јер су то две различите физичке величине. Разлика је у томе што је маса
апсолутна, док тежина зависи од гравитације; маса се мери вагом, а тежина динамометром;
маса се изражава у килограмима (kg), а тежина у њутнима (N).
