Priprema iz metodike muzickog – Visina tona

UVODNI DEO:
Decu ću postaviti da sede u krugu u kom ću sedeti i ja zajedno sa njima. Zatim ću započeti spontani razgovor sa decom o tome šta je više, a šta niže. Pitaću ih: ” Šta je više, a šta niže? ” – drvo ili cvet u travi, soliter ili garaža, slon ili miš?
Zatim ću svako dete pitati da li ima brata ili sestru. Pitaću ih i da mi kažu ko je stariji od njih dvoje, a ko je viši? Razgovaraćemo i o tome da li imamo kućnog ljubimca i ko je viši – mi ili naš ljubimac? Ko je od drugara viši, a ko niži od nas?
GLAVNI DEO:
Kada zajedno razgraničimo ko je viši, a ko niži i šta je više, a šta niže, okupljamo se oko sintisajzera. Odsviraću im jedan visok i jedan nizak ton i pitaću ih šta se dublje čuje, odnosno koji je zvuk ”dublji”. Ponoviću to nekoliko puta dok ne naučimo da postoje duboki (niski) i visoki zvukovi ( nećemo spominjati pojam tona ).
Zatim ću uzeti nekoliko istih čaša i napuniti ih vodom, tako da jedna čaša ima dosta vode, druga manje, a treća najmanje. Uzeću metalnu kašičicu i lupiti po svim čašama. Pitaću decu da li postoji razlika. Kad ustanovimo da različito zvuče, pitaću ih koja čaša ima dublji zvuk. Ustanovićemo da čaša u kojoj ima više vode proizvodi dublji zvuk od čaše u kojoj ima manje vode.
Nastavićemo razgovor o tome ko govori slon ili miš. Imitiraćemo slona i zaključiti da on ima dubok glas, a zatim miša i zaključiti da on ima viši – piskaviji glas. Pokušaću da objasnim deci da visoki slon proizvodi nizak glas, a nizak miš proizvodi visok glas.
ZAVRŠNI DEO:
U završnom delu aktivnosti poređaću decu da sede u polukrugu. Jednoj polovini dece daću triangle, a drugoj polovini daću bubnjeve. Prvo ću staviti instrumente ispred njih i reći im da jedan po jedan uzmu svoj instrument, proizvedu zvuk i kažu mi da li je taj zvuk visok ili nizak (dubok). Zaključićemo da bubnjevi proizvode duboke (niske), a triangli više zvuke.