Priprema za cas Srpskog jezika- Skracenice

Pisana priprema za realizaciju časa Srpskog jezika
Student: Biljana Stojković
Mentor: prof. Buba Stojanović
Nastavna jedinica: Skraćenice
Tip časa: obrada
Nastavne metode: monološka, dijaloška, metoda pisanih radova.
Oblici rada: frontalni, grupni, individualni
Nastavna sredstva: nastavni listići
Cilj časa: Utvrđivanje i proširivanje znanja o skraćenicama u srpskom jeziku.
Zadaci časa:
Obrazovni: Shvatanje jezika kao sistema. Razumevanje pojma skraćenica, kada i zašto se pišu. Utvrđivanje već stečenih znanja o skraćenicama na novim primerima.
Funkcionalni: Primena znanja o skraćenicama u novim situacijama. Razvijanje logičkog mišljenja. Bogaćenje rečnika.
Vaspitni: Razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku. Razvijanje samostalnosti i istrajnosti u radu.

TOK ČASA
Razgovor o lingvometodičkom tekstu
U cilju motivacije učenika za rad i najave nastavne jedinice, čitam im kratak tekst, a zatim ga zapisujem na tabli.
Saša Jovanović je učenikOsnovne škole „Vuk Stefanović Karadžić“. U školu je pošao 1989. godine. Na času odeljenske zajednice razgovara o uspehu, disciplini, druženju i slično. Često se šeta pored Timoka, koji je od njegove kuće udaljen 300 metara. Često fotografiše decu koja voze trotinete, rolere i tako dalje.
Ovaj tekst na tabli zapisujem uz upotrebu skraćenica: uč., OŠ, god., i sl., m, itd. Pitam učenike šta primećuju u tekstu koji sam im pročitala, a onda i zapisala na tabli. (Primećuju da su pojedine reči koje sam u čitanju izgovorila, prilikom pisanja skraćene. )
Najava nastavne jedinice
Ističem cilj časa, odnosno, govorim učenicima da ćemo na današnjem času utvrditi ono što znamo i naučiti nešto novo o skraćenicama u našem jeziku. Naslov zapisujem na tabli, a učenici u svojim sveskama.
Skraćenice
Uopštavanje- postavljanje pravila, zaključaka
Deco, videli smo da su u ovom tekstu neke reči skraćene. Obično su to one reči koje često upotrebljavamo i zovu se skraćenice. Da li reči možemo da skraćujemo proivoljno, onako kako mi želimo, ili ipak postoje neka pravila koja poštujemo pri skraćivanju reči? (Da, koristimo određena pravila.) Hajde da vidimo koja su to pravila, odnosno kako skraćujemo određene reči.
• Neke reči skraćujemo tako što pišemo samo prvo slovo te reči, ili prvo slovo i neko drugo slovo te reči, i to bez tačke. Takve su, na primer, skraćenice za reči kojima se označavaju mere.
metar- m, centimetar-cm, kilogram-kg, litar-l, čas-h