Seminarski rad
1.UVOD
Povratna logistika kao glavni aspekt svog delovanja ima vraćanje iskorištenih
materijala i sredstava u ponovni proces proizvodnje ili neke druge upotrebe. Dakle,
povratna logistika se bavi upravljanjem i organizacijom povratnih robnih tokova. U radu će
biti opisane još neke aktivnosti povratne logistike i oblast delovanja u različitim sektorima
proizvodnje, potrošnje i prerade materijala.
Kako je tema rada reciklaža plastike i plastičnih materijala tako će više vremena biti
posvećeno vrastama i oznakama plastičnih materijala, načinu njihovog sakupljanja,
transporta u sistemu povratne logistike i načina recikliranja.
Na kraju rada je dat primer jedne firme privatnog karaktera, koja se nalazi na području
opštine Doboj, a jedna od njihovih delatnosti je i reciklaža starih plastičnih materijala i
proizvodnja plastične galanterije od sopstvenog recikliranog materijala, tj. plastičnog
granulata.
Problem upotrebe plastične ambalaže i njene posledice po životnu sredinu počeo se
ozbiljnije problematizirati .. Tako su odnedavno neki trgovački lanci, poput Maxija, uveli
naplatu plastičnih kesa, te sad plastična kesa košta dva dinara po komadu. Mada se radi o
simboličnoj ceni, koja realno neće mnogo doprineti manjoj upotrebi plastičnih kesa,
svejedno je korak napred u osvešćavanju problematike plastične ambalaže u životnoj
sredini .
Smanjenje otpada kroz ponovnu upotrebu ili reciklažu doprinosi očuvanju i zaštiti
životne sredine, uštedi prirodnih resursa i ekonomskom razvoju što predstavlja osnovu
4
Seminarski rad
održivog razvoja . Od reciklirane plastike dobija se sintetički materijal koji može da se
upotrebi za proizvodnju odevnih predmeta, folija, nove ambalaže (flaša, kanti, burića...) i
drugih proizvoda. Za neke vrste plastike, ambalažna industrija je glavno tržište. Ostatak se
upotrebljava u drugim granama industrije. Evropska industrija plastike opredelila se za
maksimizaciju upotrebe otpadne plastike kao resursa i minimizaciju odlaganja otpadne
plastike na deponije. Ovo podrazumeva iskorišćenje plastike kroz mehaničku ili hemijsku
reciklažu ili kao energetsku sirovinu, na putu prilaza integralnom upravljanju otpadom.
Ovakva politika je u skladu sa Direktivom Evropske unije za ambalažu i ambalažni otpad
koja je postavila za cilj da ukupno iskorišćenje otpada od ambalaže bude minimum 45% od
kojih 15% materijala mora biti recikliran .
5
Seminarski rad
2.1. VRSTE I KARAKTERISTIKE PLASTIKE
Podela i označavanje plastičnih proizvoda je od izuzetnog značaja za sam proces
recikliranja plastike, naročito za proces sortiranja, a zatim i za dalji tretman. Iako se u svetu
koristi više sistema označavanja prema određenim standardima, može se reći da se svi oni
uglavnom baziraju na standardu ISO 1043-1 i sa malim modifikacijama.Američko
udruženje plastične industrije ASPI razl kuje sedam kategorija polimera iz procesa
recikliranja. Reciklirana plastika se svrstava u kategorije prema osnovnom hemijskom
sastavu.
PET- Polietilen Tereftalat (
‐
(C10H8O4)n) Polietilen Tereftalat je polimer koji je oformljen
kombinacijom dva monomera nazvani modifikovani ethylene glycol-A i prečišćena
terephthalic kiselina-B Osobine: - amorfan ili delimično kristalan prah bele boje - gustina
1330-1455 kg/m3 - molarna masa 10 000 do 40 000 g/mol - otporan na dejstvo hladne
vode, ulja, masti, nepolarnih i slabo polarnih rastvarača -neotporan na vruću vodu, vodenu
paru, koncentrovane kiseline i baze, polarne rastvarače - poseduje dobre mehaničke
osobine, otpornost na dejstvo svetla, dobre elektroizolacione osobine. PET je popularno
pakovanje za prehrambene i neprehrambene proizvode. Proizvođači koriste PET plastiku
za pakovanje proizvoda zbog svoje čvrstoće, termo stabilnosti i providnosti. Potrošači
biraju PET zato što je jeftin, lak, otporan na udarce i može da se reciklira. Ova vrsta
plastike se danas najviše reciklira i ujedno je najtraženija na tržištu.
7
