[Type the document title]
[Year]
2
Предмет, циљ и задаци истраживања
Предмет проучавања
социјалне географије јесу различите социјалне групе,
њихове међусобне везе, те њихово дјеловање на простор. Предмет овог семинарског
рада је к
„Утицај друштвене групе (ред Траписта) на социо – географску
транасформацију простора“
. Насеље Александровац административно припада
општини Лакташи, Република Српска. Ово насеље као самостално постоји од пописа
1991. године. Удаљено је 6 км од општинског центра, односно Лакташа.
Посебну пажњу у изради овог семинарског рада ћемо посветити дјеловању
друштвене групе (реда Траписта) на трансформацију геопростора Александровца.
Објаснићемо које је нове функције доласком ове друштвене групе добио
Александровац, а шта је изгубио. Поред овога, навешћемо и кратак физичко и
друштвено – географски увод о геопростору Александровца.
Циљ
овог истраживања је да се стеку нова сазнања о новонасталим промјенама
у руралним насељима Републике Српске као и стицање основних теоретских и
практичних сазнања из предмета социјална географија. Међутим, основни циљ је да се
установе социо – географске промјене настале дјеловањем реда Траписта, те која је
њихова функција данас.
Задаци
проистичу из предмета рада. Неки од задатака истраживања су анализа
социо -географских фактора села, демографске анализе, функција неасља, дефинисање
положаја села,...
За прикупљање података и информација о насељу
кориштене су метода
анкетирања, метода посматрања, математичко-статистички, картографски и
географски метод
. У оквиру методе анкетирања се помоћу анкетног листића и
унапријед припремљених питања долазило до основних података о насељу док смо се
уз помоћ методе посматрања на директан начин упознали са предметима, појмовима и
процесима у насењу. Уз помоћ статистичке методе су анализиране неке основне појаве
и законитости по којима се оне дешавају, док је картографском методом одређен
положај и координате насеља.
[Type the document title]
[Year]
4
1. Физичко – географске карактеристике развоја Алексадровца
Лијевче поље је област у сјеверном дијелу Републике Српске. То је плодна
равница у доњем току Врбаса, између ријеке Саве на сјеверу, планина Просаре на
западу, Мотајице на истоку и Козаре на југозападу. Земља је плодна, а клима умјерено
– континентална. Ово подручје припада општинама Градишка, Лакташи и Србац.
Лијевче поље је саобраћајно добро повезано са другим регионима. На његовој
површини се налази аеродром, као и једини аутопут у Републици Српској Бања Лука –
Градишка, који највећим дијелом пролази кроз ово поље.
Слика бр. 1. Положај Лакташа у мрежи насеља Републике Српске
Извор: http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:BH_municipality_location_Laktasi.png
Дио Лијевче поља у којем се налази насеље Александровац у административно
– функционалном смислу обједињује општина Лакташи (површине 387 км²
)
, која
заузима простор у сјеверозападном дијелу Републике Српске (25.053 км²). У погледу
физиономије општином доминира Лијевче поље, а само најзападнији њени дијелови
[Type the document title]
[Year]
5
налазе се на обронцима Козаре. Кроз општину протиче ријека Врбас. Поред тога
општина Лакташи граничи са 5 општина у Републици Српској, а то су Србац,
Градишка, Бања Лука, Челинац и Прњавор. Када говоримо о везама општине Лакташи,
то се прије свега односи на њен географски положај и релације према различитим
врстама и нивоима политичких ентитета у окружењу. На првом мјесту општина
Лакташи представља јединицу локалне самоуправе у РС, саставни дио Унско – врбаске
регије, односно мезорегије Бања Лука.
Насеље Александровац се налази 6 км сјеверно од општинског центра Лакташи.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године општина Лакташи је
имала 29 832 становника распоређених у 37 насеља. Нашавши се од памтивјека на
важним путним правцима (још од доба Римљана) општина Лакташи је веома
комуникационо атрактивна, што је битно утицало на њен развој и менталитет њених
становника, који су лако напуштали традиционалне облике народног живота и културе
усвајајући нове. Лакташи су познато бањско љечилиште 19 км удаљени од регионалног
центра Бања Лука. Ријека Врбас која протиче средином њене територије дијели је на
жупски (десна обала Врбаса) и поткозарско-лијевчански дио (лијева обала Врбаса).
1.1.
Физичко – географски положај
Александровац је цијелом својом територијом смјештен у Лијече пољу. У селу
је изражено одсуство ријечних токова и већих водних акумулација, те најближи
ријечни ток представља ријека Врбас, која се налази на удаљености од 15 километара
од села. Због једноличне физиономије Лијевча поља, ондносно равничарског терена,
сви засеоци у насељу смјештени су у истом хипсометријском појасу. Засеоци су
смјештени на природно повољним локацијама. Приликом изградње заселака
становништво је покушавало да лоцира своје куће тако да оне што мање заузимају
плодно тло. Сходно томе данас у селу имамо групације кућа на малој површини и
огромне обрадиве површине око засеока. Дио те обрадиве површине припада
некадашњем гиганту Привредно – индустријском комбинату „Младен Стојановић“ из
Нове Тополе.
