Secerna bolest

Secerna bolest

Naše telo se sastoji od miliona ćelija, kojima je neophodna energija u veoma prostoj formi. Ova energija obezbeđuje se ugljenim hidratima iz hrane koju unosimo. Kada jedete ili pijete, većina unesenih namirnica se razgrađuje u prosti šećer – glukozu.
Glukoza se kroz krvotok prenosi od jetre do ćelija u kojima će biti iskorišćena (mišići, mozak, itd.),  skladištena (u jetri), ili pretvorena u masti (takođe u jetri).
Kada količina šećera dostigne određeni nivo pankreas počinje da luči insulin koji prenosi šećer do određenih ćelija čime se smanjuje koncentracija šećera u krvi.
Bez insulina glukoza se ne može preneti što uslovljava njen porast u krvi. Previše glukoze u krvi se naziva “šećer u krvi”. Po definiciji, šećerna bolest nastaje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol/l.

Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) nastaje zbog poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina.

Posledica ovih poremećaja je oštećenje strukture i funkcije krvnih sudova, koje se direktno odražava na rad važnih organa (srce, bubrezi, nervni sistem, oči i dr.).

Šećerna bolest je jedna od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti i predstavlja veliki javno-zdravstveni problem.
Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je najučestalija bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Šećerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkih manifestacija klasifikuje na:
1.    Šećerna bolest tip 1

2.    Šećerna bolest tip 2

3.    Gestacioni dijabetes

4.     Drugi specifični tipovi dijabetesa ( Genetski deficiti funkcije beta ćelija, Genetski uslovljeni defekti u dejstvu insulin, Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa, Dijabetes melitus u okviru drugih endokrinih bolesti, Dijabetes melitus indukovan lekovima ili hemikalijama, Dijabetes melitus indukovan infekcijama, Retki oblici imunološki posredovanog dijabetes melitusa, druge nasledne bolesti u kojih se može javiti dijabetes melius).