стварних права на туђим стварима. Називају се службености или сервитути зато што
некоме нечија ствар служи, неко има право да се користи стварима које му не
припадају.

Овлашћења која има титулар службености могу бити и последица уговора

облигационог права. Постоји ипак битна разлика: ако неко ограничава власника
облигационим правом, које му дозвољава да на неки начин користи ствар, то његово
право заштићено је само према власнику. Уколико наслеђивањем или продајом дође до
промене својине, његово право не делује према новом сопственику. Насупрот томе,
службеност је везана за ствар, прати ствар и делује према свим власницима послужног
добра.

Право људи да се користе парком или другим јавним добром није службеност.

Није службеност. Није службеност, иако се понекад тако назива, ни ограничење које
власнику намеће закон, нпр. да мора да пропусти суседа да прелази преко његовог
имања. Ова овлашћења спадају у јавно право, а сервитути у приватно, имовинско
право. Они настају пословима између појединаца или једноставним изјавама воље.

Ево неких примера. Марко тестаментом подели ливаду двојици синова. Старијем

Петру, да горњи део, на коме је извор а млађем, Павлу, доњи и одреди да ће Павле
имати право да се користи извором који је на Петровој парцели. Зато што је реч о
стварном праву које делује

erga omnes

, не само Павле већ и његови наследници па и

купци његове парцеле имаће право да захватају воду са извора. Исто тако Петар и
његови првоследбеници морају да допусте да свакодобни власник суседне парцеле
користи воду са извора. Други случај. Квинт је започео градњу куће и нема новца да је
заврши. Прода део плаца Гају и уговори, да би добио више новца, да ће, када буде
зидао кућу, Гај моћи да користи један зид његове зграде као заједнчки.

У оба ова случаја имамо земљишне службености и то у првом – сеоску, а у

другом – градску. А ево и неких личних службености. Сенатор Публије тестаментом
одреди као наследнике своја три сина, али укорист жене Ливије установи право
коришћења и прибављања плодова, без права распологања, с тим да ће и ово право
изгубити ако се преуда. То је случај тзв. удовичког плодоуживања које траје до смрти,
или евентуално удаје, а после тога имање добијају синови. Секст је продао роба –
лекара Памфилија, али је задржао за себе и своју породицу право да га и даље, када
буде потребно, Памфилије поново лечи. Он је, дакле, пренео својину, али је задржао
службеност која спада у личне и која се зове

operae servorum

Титулар службености ограничава власника трајно (код стварних) или неко време

(код личних службености). Када престане службеност, власник добија потпуно власт
над ствари.