Stilovi roditeljskog odgoja, slobodno vreme i rizično ponašanje mladih

SVEUČILIŠTE U RIJECI

UČITELJSKI FAKULTET U RIJECI

STILOVI RODITELJSKOG ODGOJA, SLOBODNO VRIJEME I 

RIZIČNO PONAŠANJE MLADIH

Seminarski rad iz kolegija Opća pedagogija

RANI I PREDŠKOLSKI ODGOJ
I OBRAZOVANJE/1.SEMESTAR

Rijeka, siječanj, 2011/2012

SADRŽAJ:

1. UVOD................................................................................................................... 1

2. OBITELJSKA PEDAGOGIJA.............................................................................2

2.1.

DEFINICIJA I PREDMET OBITELJSKE PEDAGOGIJE..........................2

2.2.

CILJ I ZADACI.............................................................................................2

2.3.

SADRŽAJ......................................................................................................3

3. STILOVI RODITELJSTVA.................................................................................5

3.1.

OBITELJ KAO ODGOJITELJ......................................................................5

3.2.

ODGOJNA FUNKCIJA OBITELJI I PREDUVIJETI ZA OBITELJSKI 

ODGOJ......................................................................................................................6

3.3.

STILOVI RODITELJSTVA..........................................................................7

3.3.1.

AUTORITARNI STIL RODITELJSTVA.............................................8

3.3.2.

POPUSTLJIVI STIL RODITELJSTVA................................................9

3.3.3.

DEMOKRATSKI (AUTORITATIVNI) STIL RODITELJSTVA.........9

3.3.4.

INDIFIRENTNI (RAVNODUŠNI) STIL RODITELJSTVA..............10

3.4.

RODITELJ KAO ODGOJITELJ.................................................................10

3.5.

RODITELJSKI STILOVI I RIZIČNO PONAŠANJE MLADIH................12

4. SLOBODNO VRIJEME..................................................................................... 14

4.1.

DEFINICIJA I POVIJEST SLOBODNOG VREMENA............................14

4.2.

PEDAGOGIJA SLOBODNOG VREMENA..............................................15

4.3.

ODGOJ U SLOBODNOM VREMENU......................................................16

4.4.

PROBLEMI SLOBODNOG VREMENA I RIZIČNO PONAŠANJE 

MLADIH.................................................................................................................17

4.5.

ODGOJNE AKTIVNOSTI I DJELATNOSTI U SLOBODNOM 

VREMENU.............................................................................................................18

4.6.

NOSITELJI ODGOJNIH AKTIVNOSTI....................................................19

4.6.1.

OBITELJ...............................................................................................20

4.6.2.

USTANOVE ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ........................................21

4.6.3.

ŠKOLA................................................................................................. 21

4.6.4.

DRUŠTVENE I OPĆEKULTURNE USTANOVE.............................22

5. ZAKLJUČAK..................................................................................................... 24

6. LITERATURA....................................................................................................25

2. OBITELJSKA PEDAGOGIJA

2.1. DEFINICIJA I PREDMET OBITELJSKE PEDAGOGIJE

Bez funkcije obitelji i roditeljstva društvo ne bi postojalo, oni su temeljna funkcija 

u koju se stalno ulaže, podupire ju se i razvija. Autor V. Rosić u svojem radu navodi 

kako je obiteljska pedagogija jedna od znanstvenih disciplina iz sustava pedagogijske 

znanosti   koja   proučava   smisao,   uvjete   i   zakonitosti   obiteljskog   odgoja.   Kako   se 

obiteljska   pedagogija   različito   definira   među   autorima   navesti   ćemo   i   onu   A. 

Vukasovića prema kojemu je obiteljska pedagogija grana pedagogijske znanosti koja 

pedagoški osmišljava i osvjetljava odgojni proces u specifičnim uvijetima obiteljskog 

života.

Predmet obiteljske podagogije je odgoj u obitelji, a predmet samog istraživanja i 

unaprijeđenja je odgoj u obitelji od rođenja djeteta i tijekom cijelog razdoblja dok 

obitelj ima utjecaj na mladog čovjeka.

Temeljna   svrha   obiteljske   pedagogije   sastoji   se   u   izučavanju   zakonitosti 

obiteljskog odgoja i života te u njegovom unaprjeđivanju. Ona se ubraja u sferu 

odgojnih znanosti, odnosno ona pedagoški osmišljava odgojni proces u specifičnim 

uvijetima obiteljskog života.

2.2. CILJ I ZADACI

Pedagogija kao i sve znanosti ima svoj cilj i zadatke, a jedan od ciljeva obiteljske 

pedagogije je odgoj u obitelji koji se ostvaruje zadovoljavanjem temeljnih ljudskih 

potreba.   Obiteljska   pedagogija   ima   temeljni   cilj;   da   putem   spoznaja   o   odgoju   i 

sistematizaciji stečenih znanja može poticati daljnja istraživanja i primjenjivati ih u 

praksi. Zadatke obiteljske pedagogije istaknuo je autor V. Rosić, a prema njemu 

postoji nekoliko glavnih zadataka obiteljske pedagogije.

Zadaci obiteljske pedagogije:

-

proučava   obiteljski   odgoj   i   njegove   specifičnosti,   uočava   i   formulira 

zakonitosti   i   tako   obogaćuje   pedagogijske   spoznaje   na   tom   odgojnom 

području

-

razrađuje   teorijske   osnove(smisao,   svrhu,   zadatak,   načela,   sadržaj,   ustroj, 

činitelje, metode, sredstva, postupke) za unaprijeđivanje obiteljskog odgoja

-

vrednuje postignuća obiteljskog odgoja i obiteljske pedagogije

Zadaće obiteljske pedagogije temelje se ne samo na proučavanju i objašnjavanju 

postojeće   odgojne   prakse   nego   su   poticajne,   samokritičke   i   zahtjevaju   nove, 

drugačije, promjenjive, fleksibilnije i učinkovitije pristupe obiteljskom odgoju.

2.3. SADRŽAJ

Obiteljski odgoj ostvaruje se prema cilju koji je opći, posebni i pojedinačni, a vodi 

ka društvenom i individualnom aspektu odgoja.

Društveni   odgojno-obrazovni   cilj  –   ostvaruje   se   prvenstveno   na   adekvatnim 

odgojno-obrazovnim   sadržajima   koji   se   odnose   na   zadaće   egzistencijanog, 

društveno-moralnog i humanističkog odgoja.

ZADACI 

OBITELJSKE 

PEDAGOGIJE

Proučava 

obiteljski 

odgoj

Razrađuje 

teorijske 

osnove

Vrednuje 

postignuća 

obiteljskog 

odgoja

3. STILOVI RODITELJSTVA

3.1. OBITELJ KAO ODGOJITELJ

Odgojna   uloga   obitelji   kroz   povijest   je   bila   različito   cijenjena.   U   totalitarnim 

sistemima ponašanje obitelji i odgoj djece diktiralo je društvo, dok u demokratskom 

društvu  obitelj  ima  mnogo  važniju  odgojnu  ulogu,  a  društvo  svojim  ustanovama 

pomaže   da   se   ta   odgojna   zadaća   kvalitetno   obavi,   a   da   se   pritom   ne   izgubi 

individualnost svakog člana zajednice.

Odgojna uloga je važna jer se temelji na emocionalnim odnosima, na privrženosti 

roditelja i djece što utječe na razvijanje emocionalnog, moralnog i intelektualnog 

kapaciteta djeteta, a ujedno i razvijanje jakog osjećaja pripadnosti zajednici. 

V. Rosić je naveo kako je odgoj važan u svakoj životnoj dobi čovjeka, ali u 

djetinjstvu je odgoj najvažniji jer su djeca kao 'spužvice' i lako primaju utiske te tako 

upija   temeljne   oblike   za   kasnije   ponašanje   u   svim   područjima   života.     Odgoj   u 

obitelji je poseban odnos između roditelja i djece, ispunjen različitim vrijednostima i 

sadržajima   povjerenja,   razumjevanja,   ljubavi,   iskrenosti,   želja,   nada,   radosti   i 

razočaranja. 

Komunikacija   unutar   obitelji   ima   posebnu   odgojnu   vrijednost.   Odgojni   rad   u 

obitelji bez komunikacije je nezamisliv, pogotovo što roditelj nije samo otac, majka, 

skrbnik, već i uzor, autoritet, savjetnik itd. Obitelj je u jednu ruku posrednik između 

djece i društvene zajednice, najpogodnija škola za emocionalne i socijalne odnose. 

Obitelj je nositeljica života i glavni faktor i nositelj  odgoja, međutim, ona mora 

surađivati   s   ostalim   nositeljima   odgoja   kako   bi   se   u   potpunosti   potaknuo   razvoj 

ličnosti.

U prvom razdoblju djetetova života obitelj je najpogodnija sredina za razvitak i 

odgajanje djeteta. Ona djeluje vrlo snažno na djetetove emocije, na razvijanje toplih 

ljudskih   osjećaja   i   sposobnosti,   na   oplemenjivanje   srca.   Možemo   reći   da   obitelj 

utječe na razvitak čovjeka tijekom čitavog njegova života. Ona je prirodna sredina u