Stvarno pravo

STVARNO PRAVO U OBJEKTIVNOM I SUBJEKTIVNOM SMISLU

Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup opštih pravnih normi koje regulišu subjektivna stvarna prava. Stvarno pravo u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje, s jedne strane, time što je apsolutno i što deluje prema svima, a s druge strane, što za svoj neposredni objekat ima stvar. Suština subjektivnog stvarnog prava je u naposrednoj pravnoj vlasti na određenoj stvari, a radi obezbeđenja te pravne vlasti nameće se svim trećim licima određeno ponašanje koje se uvek sastoji u nečinjenju – pasivnom ponašanju.
Stvarno pravo su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, stanarsko pravo i pravo građenja.

OPŠTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOŽENA STVAR, PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR.

Opšti pojam – Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Nju karakterišu dva uslova:

•          prvi je fizički i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode (vazduh, sunčeva svetlost – ne mogu se naći u ljudskoj vlasti).
•          Drugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Pod stvarima se između ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za života davaoca i koji pripadaju samom davaocu, onome u čiju korist je izvršeno odvajenje ili određenoj medicinskoj ustanovi. Veštački delovi tela (proteze), jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni s telom.
Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kažemo da je to prosta stvar, ukoliko se delovi mogu raspoznati kažemo da je to složena stvar. Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu. Ti delovi složene stvari mogu biti spojeni sastavni delovi (fizički spojeni) i odvojeni sastavni delovi (fizički samostalni). Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti neodvojivi i odvojivi.

•           Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja (npr. građevinski materijal od kog je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo).
•           Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja (npr. točak automobila, luster…).

Odvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama složena stvar kojoj pripada može biti i pokretna i nepokretna.