Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je
legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih
nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni.
1
Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi
međusobno jasno uspostavljeni.
Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači
potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i
vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi.
Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente-
koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i
državnog uređenja.
Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je
da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima,
pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti
uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera.
Principi koji čine esenciju polazišta, uglavnom su vođeni takvim.
Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja
ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti
(zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti
zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu
samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu.
Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o
deobi nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti, o podeli rada, primenjenoj na državne
organe. Tako se sprečava koncentracija vlasti, u jednoj ličnosti ili organu i njeno arbitrerno
vršenje i postiže uzajamna kontrola i ravnoteža u sistemupodele vlasti.
2. PODELA VLASTI
U pogledu organizacionih i funkcionalnih veza i odnosa tri grane državne vlasti, u
savremenim pravnim državama centralno pitanje je odnos zakonodavne i izršne vlasti. Ove
1
Nikolić, P.,
”Ustavno pravo”
, Prosveta, Beograd 1993.godine
4
dve vlasti su političkog karaktera i među njima, u okviru parlamentarnog sistema vlasti,
postoji neposredna funkcionalna veza, relativno visok stepen međuzavisnosti, uzajamne
kontrole i ravnoteže. Tu ravnotežu u savremenoj praksi opasno narušava sve snažnija uloga
izvršne vlasti koja, kao emanacija parlamentarne većine, dominira nad parlamentarnom
vlašću, često je svodeći na svoj izvršni, glasački mehanizam. Za razliku od odnosa ove dve
grane vlasti, sudska vlast je u svom radu autonomna u odnosu na druge dve, u osnovi
političke vlasti, i vezana je samo ustavom i zakonom. Posebno je značajna uloga ustavnih
sudova kao čuvara ustavnosti i zakonitosti, a time i ustavnog načela podele vlasti.
2
2.1. Zakonodavna vlast
Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak
zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim
demokratijama građani biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju
autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo
je parlamentarno uređenje neke države. U liberlanim demokratijama imamo dvodomne
(bikameralizam) i jednodomne parlamente. U dvodomne parlamente spadaju američki
Kongres i britanski Vestminster.
2.1.1. Organi zakonodavne vlasti
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije, takođe, raspolaže nadležnostima koje
su uobičajene u parlamentarnom sistemu. Neke od tih funkcija (odlučivanje o ratu i miru i o
neposrednoj ratnoj opasnosti, ratifikovanje međunarodnih ugovora) posle donošenja saveznog
Ustava i odgovarajućih zakona, preuzela je Savezna skupština. Ustavom Srbije, takođe, nije
predviđena mogućnost delegiranja njenih zakonodavnih funkcija republičkoj vladi.
Nadležnost:
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
2
Pajvančić, M.,
”Ustavnopravo –ustavne institucije”
, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Centar za
izdavačku delatnost, Novi Sad 2005.godine
5
