Suzbijanje narkomanije

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i narkomanija kao pojava, predstavljaju neicrpnu temu i sastavni deo problematike saremenog društva. Zbog društvene opasnosti koju izaziva i posledica po pojedinca i generalno sve socijalne sfere društva, od uzuzetne važnosti ѕa zaštitu društva od ove pojave, neophoda je usklađenost i sinhronizacija sveh društvenih činilaca bitnih za suzbijanje ovog društvenog fenomena i minimiziranja posledica njegovog delovanja.efikasnijeg suzbijanja.

Sa socijalnog aspekta, samo suzbijanje narkomanije i konzumiranja supstanci psihoaktivnog sastava, potrebno je uložiti napore od strane, prvenstveno porodice kao osnovne ćelije ljudskog društva a kroz upućivanje prvenstveno mlađih članova na opasnost od narkotika i posledica koje izaiva njihovo korišćenje. Sledeći ,,stepenik“ u borbi protiv narkomanije predstavljaju kontinuirani edukativni sadržaji u celokupnom obrazovnom sistemu, počevši od osnovnog obrazovnog nivoa, od najmlađih uzrasta, kako bi se postepeno stvarala svet o opasnosti ovog društvenog zla. Na kraju samo efikasan pravni sistem, neophodna ,,netolerantnost“ državnog činioca i agresivnost u politici sprovođenja mera protiv pojave narkotika na tržištu predstavljaju jedini način da se zloupotreba psihoaktivnih supstanci svede na munimum.

Veliki problem predstavlja uzročno posledična veza između ,,korisnika“ narkotika i vršenja krivičnih dela širokog spektra.
Gotovo da ne postoji k.d. koje kod uživaoca narkotika, kao izvršilaca ili bar saučesnika, nije zabeleženo. Od učestvovanja u tučama, džepnim i razbojničkim krađama, falsifikovaljima dokumenata, prevarama , prostitucijom, prodajom droge, ubistvima. .Cilj koji sledi konzument narkotika suštinski, najčešće nije isti kao kod ,,klasičnih“kriminalaca- protivprano sticanje velike imovinske koristi, već pronalaženje načina do obezbeđivanja što veće količine narkotika za dalje lične upotrebe.