ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
- Б Л А Ц Е –
Смер:
Рачуноводство и финасије
С е м и н а р с к и р а д
Предмет:
ОСНОВИ ПРАВА
Тема:
НАСЛЕДНО ПРАВО
-ТЕСТАМЕНТ-
Професор:
Студент:
Мр.МилицаКруљ-Младеновић Снежана Васић
бр.инд. 121/12 Ф
1
САДРЖАЈ
УВОД...........................................................................................................................
1.НАСЛЕДНО ПРАВО.................................................................................................
1.1. Појам и значај наследног права.......................................................................-3-
1.2. Место наследног права
1.3.Елементи наслеђивања........................................................................................-4-
1.4. Два основа за наслеђивање................................................................................-4-
2.ТЕСТАМЕНТ...............................................................................................................-5-
2.1. Појам тестамента-5-
2.2. Правна природа тестамента-6-
2.3. Услови за састављање тестамента-6-
2.4. Садржина тестамента-7-
3.ФОРМЕ ТЕСТАМЕНТА -9-
3.1.Олографски тестамент........................................................................................-9-
3.2. Алографски тестамент-9-
3.3. Судски тестамент-9-
3.4. Конзуларни тестамент-10-
3.5. Бродски тестамент-10-
3.6. Војни тестамент..................................................................................................-10-
3.7.Међународни тестамент....................................................................................-11-
3.8. Усмени
тестамент...............................................................................................-11-
3.9. Нотаријални тестамент.....................................................................................-12-
4. КОНВЕРЗИЈА...........................................................................................................-12-
5. ОПОЗИВАЊЕ ЗАВЕШТАЊА...............................................................................-12-
6. НИШТАВОСТ ЗАВЕШТАЊА..............................................................................-13-
ЗАКЉУЧАК-14-
ЛИТЕРАТУРА
3
1.НАСЛЕДНО ПРАВО
1.1Појам и значај наследног права
Имовинска права и обавезе не престају смрћу неког лица.Скуп правних
правила која регулишу питања имовинско-правних односа након смрти тог
лица,чине
наследно право
. Правник Јулијан даје следећу дефиницију:
Hereditas
nihil aliud est,quam
succession in universum ius quod defunctus
habuit
(Ништа друго
није наслеђивање до преузимање свих права која су припадала покојнику-
Д.50.17.62.).
“Ниједан институт римског права не осликава јасније органски карактер
права.Наслеђивање је право поприште и научно подручје на коме се сусрећу и
општа и посебна начела права.
1
У античким правима,као и у модерним,за
разумевање и решавање питања наслеђивања,поред познавања правила
законског и тестаменталног наслеђивања,неопходно је и знање
породичног,облигационог,стварног,процесуалног
и
статусног права
.
Претежни део имовине се у римском, као и у другим античким
друштвима,стицао наслеђивањем од предака.Нормално је да се имовина
остављала потомцима.Римско право је лица која не воде рачуна о породичној
имовини проглашавало расипницима и одређивало им старатеља.
Модерна права наслеђивању дају имовински карактер, а најчешће га
одређују као следовање у правне односе умрлог
2
или као прелажење имовине
умрлог на друга lica
3
.
1.2.Место наследног права
Наследно право уређује прелазак имовинских,као и неких других
права,са оставиоца,у моменту његове смрти,на његове наследнике.
Наследно
право
јавља се у
објективном
и
субјективном
смислу.
У
објективном смислу
наследно право је скуп правних прописа који
уређују наслеђивање И то наслеђивање физичких лица
4
.
У
субјективном смислу
наследно право означава конкретно овлашћење
одређеног лица,физичког или правног,да на основу објективног наследног права
стекне одређена права из заоставштине оставиоца (право на наслеђе,право
наслеђа)
5
.Наследник добија право које делује премасвима (erga omnes),што
значи да спаде у ред апсолутних права.
Бонфанте,Цорсо ди диритто романо,1930.,стр.78
4
2
Благојевић Б.,Антић О.,Наследно право,Београд,1991.,стр.5
3
Марковић С.,Наследно право,Београд,1981.,стр.9
4
Антић О.,Наследно право,Београд,2004.,стр.8
.
5
Антић О.,Наследно право,Београд,2004.,стр.9
1.3.Елементи наслеђивања
Основни појмови у овој грани су:
dekujus
,покојник о чијој се
заоставштини расправља и
наслеђе (заоставштина),
hereditas
.Наследник је
heres
.
Заоставштину чине сва права и обавезе
dekujusa
.То је разлог да се
наслеђивање назове
универзална сукцесија
.Целокупна имовина се преноси на
друго лице,заједно са својим теретима.За разлику од универзалне сукцесије
постоји и сингуларна сукцесија,која представља наслеђивање појединачних
права,обавеза или делова имовине.Постоје права и обавезе које се гасе
смрћу,тј.не могу се пренети на друго лице.То су јавна права,политичка права и
породична права која имају лични карактер.Наслеђују се имовинска права и то
стварноправна и облигационоправна.Личне службености из стварноправних
односа се такође не наслеђују.Што се тиче облигационих права,не наслеђују се
права и обавезе из уговора са изразитим личним карактером (intuit personale),као
што су ортаклук и мандате,као и потраживања и дуговања из делеката.Све
остало се наслеђује:својина, заложна права,стварне службености,дугорочни
закупи,потраживања и дугови из купопродаје, зајма, закупа и других уговора.
Наследник, тако улази како у права тако и у обавезе.Рецимо, наследник ствари
над којом постоји хипотека ће бити дужан да поштује права хипотекарног
повериоца ако дуг није враћен.
1.4.Два основа за наслеђивање
Постоје два основа за наслеђивање:
закон
и
тестамент
.Тестамент је јачи
основ за наслеђивање.Законодавац се у овом случају ставља у улогу обичног
грађанина и одређује како би овај поделио наслеђе.Дакле,законски прописи
немају императивни,већ диспозитивни карактер.Зато се наследни ред примењује
ако нема пуноважног тестамента или лица која су одређена тестаментом нису
хтела или нису могла да се привате наслеђа.
Тестаментарно наслеђивање има велики значај у свим савременим
правима.Оно представља израз поштовања аутономије воље којом се титулар
одређених права,а пре свега права својине,даје могућност да својом вољом
одреди судбину грађанских права након своје смрти (
пост мортем
).Наравно
мисли се на она грађанска права која су подобна за наслеђивање.Према нашим
правним прописима о наслеђивању,постоји могућност да наследник у истом
случају наслеђује делимично по тестаменту,а делимично као законски
наследник (разумљиво да се то односи на различите делове заоставштине).
6
