Tetanus i zaštita od tetanusa

Tetanus i zaštita od tetanusa

UVOD

Tetanus je ozbiljna bakterijska bolest koja utiče na nervni sistem, što dovodi do bolne kontrakcije mišića, naročito od vilice i vrata mišića . Tetanus može ometati sposobnost disanja, i na kraju, ugrožava život.

Zahvaljujući vakcini tetanusa, slučajevi tetanusa su retki u razvijenom svetu . Učestalost tetanusa je mnogo veća u manje razvijenim zemljama . Oko milion slučajeva se javljaju širom sveta svake godine .

Nema leka za tetanusa . Tretman se fokusira na upravljanje komplikacija do efekata tetanusa toksina odlučnosti. Smrtnost je najveća u pojedincima koji nisu vakcinisani i kod starijih osoba sa neadekvatnom imunizacijom.

Etiologija
Clostridium tetani je gram pozitivni, anaerobni bacil, koji stvara spore u aerobnim (prisutnost kiseonika) uslovima. Spore su izrazito otporne, putem njih nastaje infekcija. U vegetativnom stanju klostridium izlučuje jaki, belančevinasti, neurotropni egzotoksin.

Epidemiologija:
Spore se nalaze na tlu, odakle dolaze izmetom životinja (prirodno gnojena tla). Do infekcije dolazi putem povređene kože, u mirnodobskim uslovima su najčešće pogođeni ratari, a u ratnim vojnici. Tetanus je proširen po čitavom svetu.

Patogeneza i patologija:
Nakon što spore inficiraju ranu, ukoliko tamo postoje povoljni uslovi (nekroza, piogene bakterije – nedostatak kiseoniks), pretvaraju se u vegetativni oblik. Infekcija samim uzročnikom je uvek lokalizovana, a sve manifestacije bolesti su posledica delovanja toksina. Toksin se širi nervima i krvlju. Male količine toksina se šire aksonima regionalnih živaca i dovode do lokalnog tetanusa. Veće količine, osim već navedenim putem, odlaze limfom u krv, dolaze do svih mišića i odatle opet putem živaca odlaze u kičmenu moždinu, odnosno jezgra moždanih živaca. Tako nastaje generalizovani tetanus. Toksin ima svoju brzinu širenja, pa pre pogađa one mišiće čiji su živci kraći. Posledično imamo pojačano, patološko izbijanje koje dovodi do povećane mišićne napetosti i generalizovanih grčeva mišića. Toksin koji se jednom veže za središnji živčani sistem više nije podložan delovanju antitoksina i ne može se neutralizovati.
Ako spore uđu u organizam i ne naiđu na povoljne uslove, mogu ostati latentne, te se mogu aktivirati u povoljnim okolnostima (povrede, hirurški zahvati itd.) čak i nekoliko godina nakon infekcije.