orgnizacija   koja   okuplja   lidere   u   svom   individualnom   svojstvu   iz
sveta   biznisa,   vlade,   akademije,   štampe   i   medija,   kao   i   civilnog
društva.   Komisija   nudi   globalnu   platformu   za   otvoreni   dijalog,
posezanje   za   onima   sa   različitim   pogledima   i   interakciju   sa
donosiocima odluka iz celog sveta, sa ciljem pronalaženja rešenja za
velike geopolitičke, ekonomske i socijalne izazove našeg vremena.

Trilateralu je osnovao Dejvid Rokfeler, a čija je reč bila presudna i prilikom izbora

članove komisije. Kao idejni tvorac navodi se Zbignjev Bžežinski, a po pravilu članovi gupe
su   čelnici   vodećih   finansijskih   institucija,   banaka,   poput   "Goldman   Saksa",   Evropske
centralne   banke,   MMF,   potom   velikih   korporacija,   kao   i   nekolicina   bivših   predsednika,
premijera,   šefova   diplomatija,   profesora,   rektora   uglednijih   univerziteta.   Ima   tri
kopredsednika i to po jednog iz Amerike, Evrope i Japana. Po pravilu član komisije ne može
da bude osoba koja je na javnoj ili državničkoj funkciji, već njih čine ugledni bivši političari i
osobe iz poslovnih krugova, kao i istaknuti intelektualci, najčešće univerzitetski profesori.

Po ideji saveta za inostrane odnose SAD, nastala je kao originalna zamisao nevladine

organizacije sa velikim uticajem na proces društveno – ekonomskog razvoja globalnih
razmera počev od sedamdesetih godina dvadesetog veka. Imajući u vidu da je formirana na
inicijativu i od strane predstavnika moćnih interesa SAD-a i drugih kapitalističkih zemalja,
logično je da joj je jedan od osnovnih ciljeva bio jačanje međunarodnih pozicija i moći-
vlastite i savezničkih država, na jednoj strani, i slabljenje moći i uticaja u svetu ideološkog i
vojnopolitičkog takmaca na čelu s SSSR-om, na drugoj strani. Iza tako postavljenog cilja
Trilateralne komisije , njenih ideologija i nedržavnih finansijera, svrstali su se interesi tri
najmoćnija dela sveta : SAD, Japana i Evrope, po čemu je komisija i dobila ime. Ona je
neformalna organizacija, bez statuta i držvne licence. Od osnivanja, njen rad je baziran na
logici uskih interesa megakapitala tri najrazvijenija regiona sveta.

Glavni ciljevi komisije su pre svega davanje saveta od strane članova specijalnih

organizacija u oblastima finansija, nauke, istorije i politike, za obrazovanje lidera i
političaracifre u ogromnim oblastima vlasti. Deo ove informativne misije ostvaruju
predstavljanjem odluke o određenim temama od vitalnog značaja za članstvo zajednica.

Bez obzira na pojedine ocene da je reč o komisiji sa pozitivnim proekcijama za

obnovu za razvoj pojedinih delova sveta , u praksi se pokazalo da njen cilj nije uspostavljanje
bilo kakve stabilnosti u svetu. Reč je o svojevrsnoj asociaciji nastalnoj u najrazvijenijem krilu
liberalne ekonomije u kojoj je interes vrhovni zakon, koji mora da bude podređen ekonomski
najjačem.

Trilateralna komisija se vladama triju regiona obraća kao jedinstveno telo, dakle kao

pravni subjekt. U prvim godinama komunicirala je sa vladama, a kasnije i sa političkim
strankama, raznim fondacijama, multinacionalnim kompanijama, pa i sa pojedincima.Sve