Trovanje

HEMIJSKE POVREDE – TROVANJA

TROVANJA (INTOKSIKACIJE, HEMIJSKE POVREDE) su poremećaji zdravlja ili uništenja života koja su prouzrokovana hemijskim dejstvom otrova.
U pojedinim populacijama trovanja predstavljaju veoma značajnu društvenu pojavu, prvenstveno zbog velike učestalosti i sledstvenih socijalnih gubitaka koje uzrokuju. Tako su npr. u Velikoj Britaniji trovanja odgovorna za bar jedan od sedam prijema na bolničko lečenje, ali se srećom samo mali broj ovih hospitalno lečenih slučajeva trovanja završi smrtnim ishodom.

OTROVI (TOKSINI) su supstance koje unete spolja u organizam oštećuju zdravlje svojim hemijskim dejstvom.

TOKSIKOLOGIJA je nauka koja se bavi proučavanjem otrova i njihovog štetnog dejstva na organizam. Može se podeliti u dve velike grane: kliničku i forenzičku toksikologiju.
Klinička toksikologija se bavi dijagnostikovanjem trovanja kod živih osoba i lečenjem otrovanih.
Forenzička toksikologija proučava sudskomedicinske aspekte trovanja. U sudskomedicinskoj praksi naročito su značajna trovanja sa smrtnim ishodom, kao i ona trovanja koja mogu biti vezana sa izvršenjem krivičnih dela.

Prema poreklu i mestu stvaranja otrova trovanja mogu biti:

•     egzogena hemijska trovanja – nastaju dejstvom otrova koji su uneti spolja u organizam – najznačajina su sa sudskomedicinskog aspekta.
•     bakterijska trovanja – nastaju dejstvom bakterijskih otrova koji se nalaze u bakterijama ili ih bakterije izlučuju (toksin stafilokoka ili salmonela kod trovanja hranom, botulinski toksin).
•     samotrovanja – dejstvo otrova koji su nastali endogeno u samom telu (uremija kod oštećenja funkcije bubrega).

Poreklo egzogenih hemijskih otrova može biti:

•          mineralno – arsen, olovo, živa
•          biljno – opijum, strihnin, otrovne gljive
•          životinjsko – zmijski otrov
•          organsko-sintetičko

 
TOK TROVANJA

•     akutan – trovanja sa kratkotrajnim kliničkim tokom od nekoliko dana
•     hroničan – dugotrajno tj. ponavljano unošenje otrova, uglavnom u manjim količinama, što se može dešavati  na radnom mestu (profesionalna trovanja), a ranije su bila poznata hronična ubilačka trovanja ponavljanim ubacivanjem malih količina otrova (npr. arsenika tj. mišomora) u hranu ili piće.