Сајдел и Леви наводе да „национална безбедност значи безбедност засновану на војним
мерама, дефанзивним капацитетима, чак и када очигледни имају способност офанзивне
употребе. Ове мере обично укључују убеђивање могућих непријатеља и савеза у
спремност да користе војне мере – да ратују, због заштите националне безбедности и
често за резултат имају трку у наоружању”.

Хаведи дефинише националну безбедност као „делатност националних држава којом оне,
у складу са својим друштвеним могућностима и садашњости и будућности, узимајући у
обзир глобалне промене и развој, штите властити идентитет, опстанак и интересе”.8
С тим у вези, држава предузима најразличитије активности из разних области (привреда,
наука, култура) како би се заштитила од спољних утицаја и изазова.
Базан   под   ужим   појмом   националне   безбедности   подразумева   искључиво   спољну
безбедност   државе   и   традиционалну   политику   одбране   повезане   са   традиционалним
шватањем националног интереса. „Национална безбедност подразумева спсобност да се
одупре спољној агресији”.
Под ширим појмом „национална безбедност подразумева очување угодног
живоат   људи   подударног   са   потребама   и   легалним   намерама   других.   Она   укључује
слободу од оружаних напада и притисака, слободу од унутрашњих субверзитета и слободу
од ерозије политичких, економских и социјалних вредности које представљају суштину
квалитета живота”.
Гризолд истиче да „национална безбедност подразумева сигурност политичког народа,
чији садржај обухвата: сигурност националног територија (укључујући зрачни простор и
територијалне воде), заштиту живота људи и њихова власништва, очување и одржавање
националне   суверености   и   остваривање   основних   функција   друштва   (социјално-
економске, друштвенополитичке, културне, еколошке, господарске и др.)”.

Милетић сматра да садржај националне безбедности обухвата:
„а) одсуство или бар такву
природу у ниво претње на опстанак и независност нације-државе, који омогућују
b) да се сопственим евентуално савезничким и другим средствима (колективне
безбедности, нпр.) оне отклоне и с тим у вези,
ц) одсуство страха, односно. осећање спокојства”.
Аутор под референтним објектима националне безбедности подразумева, поред државе и
њеног суверенитета, односно територијалног интегритета и појединце, друштвене групе и
друштво. Наиме, одсуство страха и осећање спокојства, како наводи, обухвата: политички
мир, људско здравље, социјалну стабилност и економско благостање. Стављањем
националне безбедности у зависан однос према систему колективне безбедности указује
на то да потреба за достизањем, очувањем и унапређењем националне безбедности није