Uloga i značaj međunarodnih računovodstvenih sistema

UVOD

Globalizacija svetskog tržišta nužno je nametnula potrebu za komuniciranjem zajedničkim računovodstvenim jezikom tzv. poslovnim jezikom između subjekata u vezi s finansijskim aranžmanima raznih zemalja sveta. Poslovanje multinacionalnih kompanija na međunarodnom planu postavlja računovodstvu zadatke koje u krajnjem vidu znače harmonizaciju, kako u pogledu metodologije, tako i u pogledu prezentacije finansijskih izveštaja. Poboljšanje međunarodnih poslovnih odnosa i unapređenje komuniciranja realizuje se, između ostalog, harmonizacijom nacionalnih računovodstvenih sistema na međunarodnom planu, tj. internacionalizacijom računovodstvene prakse u vezi sa finansijskih izveštavanjem.

Kvalitetno računovodstveno izveštavanje (jedinstvenim poslovnim jezikom) igra ključnu ulogu u funkcionisanju finansijskih tržišta i povećanju društvenog blagostanja. Računovodstveni standardi postaju obavezna osnova finansijskog izveštavanja. Proces globalizacije i međunarodne integracije tržišta kapitala upravo iziskuju potrebu za harmonizacijom finansijskih izveštaja raznih zemalja. Obezbeđenje podataka i informacija za uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala tj. nesmetano komuniciranje svih učesnika na svetskim tržištima kapitala je svrha standardizacije u oblasti računovodstvenog izveštavanja. Povećanje uporedivosti računovodstvenih praksi upravo se omogućuje Međunarodnim računovodstvenim standardima.

Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni državni organi. Što se tiče Medjunarodnih računovodstvenih standarda oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike računovođa.

Međunarodni standardi ukomponovani u računovodstvo omogućuju poslovno međunarodno povezivanje sa poslovnim subjektima iz drugih zemalja i umnogome olakšavaju računovodstveno komuniciranje. Njihova dosledna primena omogućava premošćavanje računovodstvenih prepreka na putu sve slobodnije internacionalne razmene roba, usluga i kapitala, kao i funkcionisanja međunarodnih finansijskih tržišta.

Oblikovanje međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) predstavlja jednu od glavnih poluga za prevazilaženje problema u računovodstvenom komuniciranju između poslovnih subjekata u celom svetu. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja čine osnovu i za sastavljanje kvalitetnih finansijskih izveštaja i za razvoj dobre računovodstvene prakse, što doprinosi boljoj harmonizaciji finansijskog izveštavanja u uslovima internacionalizacije biznisa. Uloga međunarodnih računovodstvenih standarda sastoji se u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih subjekata pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu međusobnog razumevanja i komuniciranja.

MEĐUNARODNA HARMONIZACIJA I STANDARDIZACIJA RAČUNOVODSTVA
Burna ekspanzija svetske proizvodnje i prometa i sve veća liberalizacija međunarodne trgovine i finansiranja dramatično su povećala međunarodne tokove roba, usluga i angažovanja kapitala. Ova ekspanzija je nesumnjivo ubrzala proces međunarodne ekonomske integracije. Privredni subjekti danas imaju slobodan pristup najvećem broju stranih tržišta i imaju mogućnost da vrše geografske selekcije prilikom nabavke i plasmana proizvoda i usluga.

U celokupnom kontekstu internacionalizacije ekonomskih odnosa funkcionisanje računovodstvenog obuhvatanja ima dominantnu ulogu u finansijskom poslovanju. To iz jednostavnog razloga što računovodstveni izveštaji predstavljaju jednu od ključnih poluga prilikom regulisanja poslovnih odnosa između privrednih entiteta iz različitih zemalja. Celokupan kontekst u prevazilaženju razlika između računovodstvenih sistema pojedinih zemalja odavno je popularizovan zajedničkim nazivom – harmonizacija računovodstvene i revizorske prakse i nauke.

Nesumljivo da nikada nije bilo toliko rasprostranjena podrška jednom pozitivnom trendu u razvijenom poduhvatu određene profesije kao što je to slučaj sa harmonizacijom računovodstvene i revizorske prakse. Harmonizacija je nesumljivo dugotrajan, epohalan događaj koji, vrlo verovatno, nije bio očekivan ili se nije očekivalo da će ga odlikovati takve razmere sa enormnim intenzitetom. Budući da računovodstveni standardi predstavljaju ustanovljena merodavna pravila poslovanja, validno je osvrnuti se na njihovo značenje i svrhu, kako bi se razumela potreba za donošenjem, primenjivanjem i njihovom harmonizacijom na međunarodnom planu poslovanja. Naime, u slučaju opšteprihvaćenih računovodstvenih standarda, njihova primena treba da obezbedi adekvatno i usaglašeno finansijsko izveštavanje svih relevantnih privrednih entiteta u skladu sa ciljevima tog izveštavanja.

Veći stepen harmonizacije računovodstvene prakse znači pre svega smanjenje razlika između računovodstvenih sistema pojedinih zemalja. Zatim, ukoliko je veći stepen harmonizacije, utoliko su manje razlike kod računovodstvenih i revizorskih načela, kod postupaka i prezentovanja finansijskih izveštaja i utoliko su manje razlike u pojmovima i terminologiji. To znači, harmonizacija vodi ubrzanju međusobnog komuniciranja i unapređivanju uzajamnog razumevanja aktera u poslovnoj razmeni različitih zemalja. Upravo putem ujednačavanja računovodstvenog izveštaja u internacionalnim razmerama premošćuju se računovodstvene prepreke na putu sve slobodnije razmene roba, usluga, kapitala, ljudi i znanja. Nesumljivo, najveći uticaj na procese harmonizacije, imale su multinacionalne kompanije i globalizacija svetskog tržišta kapitala. Naime, multinacionalne kompanije, dramatično su povećale svoju ekonomsku moć i način svog uticaja. Danas, vrlo često, one imaju dominantnu ulogu na svakom segmentu svetskog tržišta, čime nameću svoju poziciju, tako da su njima tangirane sve zemlje sveta.