Висока пословна школа струковних студија
Лесковац
ЗАВРШНИ РАД
Тема:
Управљачка способност компаније ,,Coca-
Cola“
Ментор: Кандидат:
Проф. др. Татјана Ђекић Александра Стевановић
Број индекса: 1830/11
Лесковац, 2015
4
Увод
Националне привреде вођене стварањем високих стопа привредног раста и
што бржим привредним развојем, а по основу што ефикаснијег пословања
привредних субјеката, довеле су до појаве једне нове категорије коју називамо
глобализацијом.
Глобализација је феномен који је започет почетком XVI века и настављен до
краја VIV века, међутим процес глобализације до данас није завршен. Садашња
фаза глобализације има карактеристикекоје је диференцирају у односу на прошлост.
Разлика која карактерише глобализациу у XIX беку у односу на текућу фазу
глобализације је пад транспортних трошкова, док је за текућу фазу глобализације
карактеристичан пад комуникационих трошкова преко јефтине и глобалне мреже.
Савремена фаза глобализације се често тумачи као ,,скупљање простора,
времена и изчезавање граница“ при чему је у текућем обликукарактеришу
интеграција и динамизација. Интеграција у смислу јачања између делова света, а
динамизација у смислу убрзавања и интензивирања ове интеграције. Међутим, по
основу процеса глобализације који за последицу има развој нових информационих
технологија, промене у употреби енергије и нове материјале, достигнућа у
биогенетици и биогенетском инжињерингу ове баријере бивају превазиђене при
чему подела на локална, регионална и национална тржишта постаје све више
занемарљива, јер свет постаје једно велико глобално тржиште.
На тај начин, овај процес довео је до настанка и развоја савременог
пословног окружења при чему је ова појава натерала предузећа на промене у
пословању што је подразумевало, пре свега, промене у управљању предузећем.
Настанком и развојем предузећа, а посебно великих компанија и корпорација, чему
је допринео процес глобализације, расла је и развијала се свест о ефикасном
управљању предузећем у циљу остваривања што бољих пословних перформанси
предузећа које би условиле напредак предузећа кроз његов даљи раст и развој. Ово
указује на стављање акцента на једну од најбитнијих улога у предузећу –
менаџерску.
Због тога, она као таква заслужује ближе објашњење зарад бољег
разумевања проблематике које ће у раду бити обрађивана.
5
Када кажемо савремена предузећа мислимо на предузећа која послују у
условима свакодневних и бројних промена које се дешавају у свим сферама људске
активности и друштвеног живота.
Основне карактеристике савременог пословног окружења су:
1.
Интернационализација бизниса,
2.
Сегментација тржишта,
3.
Високе технологије и компјутеризовани системи производње,
4.
Скраћени животни циклус производа,
5.
Флексибилне организационе структуре предузећа,
6.
Развој партнерских односа,
7.
Рат помоћних активности.
Уколико на предходно наведене карактеристике пословног окружења
додамо и то да су кључни покретачки фактори пословног окружења информациона
револуција, технологија и глобализација који представљају динамичне процесе,
онда се може закључити да је управљање предузећима у савременим условима
привређивања веома сложена активност којукарактерише висок степен
неизвесности и ризика.
Због тога се све већи акценат ставља на менаџмент и развој једне нове
категорије коју називамо
стратегијским менаџментом
при чему ћемо посебно
ставити акценат на
стратегијско планирање
као кључни део наше анализе.
Процес планирања обухвата различите и сложене активности које се односе
на утврђивање циљева текућег пословања и развоја, као и дефинисање начина за
њихово остварење. При томе је анализа стања уз идентификовање подстицаја и
ограничења основа за доношење одлука и предузимања одговарајућих акција.
Потреба за стратегијским планирањем пословних активности проистекла је
као резултат деловања бројних и комплексних фактора у окружењу предузећа.
Менаџмент мора континуирано да проверава своја виђења у средини са стварним
дешавањима-променама у елементима и факторима средине. На основу
информација из екстерне и интерне средине полазећи од циљева дефинишу се и
стратегијски правци акције. Такође, улога менаџера огледа се и да у условима
дисконтинуитета предузеће поседује способност да реагује у кратком року и да се
7
Стратегијски менаџмент представља модеран приступ управљању
предузећем, под којим се подразумева континуалан процес сталног прилагођавања
предузећа променљивој околини, у коме околина врши перманентан утицај на
предузеће, а само предузеће врши одређени утицај на околину у којој егзистира и
којој се прилагођава.
1
Стратегијско управљање предузећем обухвата утврђивање и дефинисање
циљева, одређивање стратегије, процес реализације дефинисане стратегије и
контролу реализације и добијених резултата.
Пре него да се упустимо у дубљу анализу стратегијско планирање на
примеру ПТТ Лесковац, неопходно је објасити концепт стратегиског планирања
поцевши од његовог настанка, дефинисања и развоја.
Стратегијско планирање настало је шездесетих година двадесетог века,
нешто мање од 10 година после дугорочног планирања. Може се рећи да је
подстицај за настанак овог концепта менаџмент система био и у опадању раста
једног броја предузећа. Засићеност и опадање раста у то време нису били најбоље
разумљиви. Радило се о убрзању промена, организације су ушле у доба
дисконтинуитета којем прошло искуство није било довољно поуздан водич за
будућност.
Као што се може видети, потреба за стратегиским планирањем пословне
активности произилази као резултат деловања бројних фактора. Пре свега, убрзане
стопе промена у средини (домаћој и међународној). Настају гране и предузећа
високе технологије, при чему су бројне гране засноване на информационим
технологијама што условљава постојање ефикасног финасијског-рачуноводственог
система информисања предузећа како би се доносиле правилне одлуке засноване на
реалном стању, а самим тим и на поузданим пројектима. Корисност оваквих
информационих система огледа се и у сагледавању планираних и остварених
перформанси, што би значило да се путем оваквих система добијају информације о
степену остварења буџета, па се самим тим добијају информације и о ефикасности
менаџмента и запослених у предузећу.
1
Charles Hill & Gareth Jones,
“Essentials of Strategic Management”,
3
rd
edition
