Upravljanje rizicima i osiguranje transporta opasnih materija

1. UVOD

U uslovima globalizacije i stvaranja jedinstvenog tržišta, rizik postaje neodvojiva komponenta ekonomske aktivnosti pa se preduzeća a i okolina moraju osposobiti da što bezbednije prežive potrese i što efikasnije otklone spoljne faktore koji mogu dovesti do velikih gubitaka.

Istorija civilizacije u svim svojim razvojnim fazama, ima dva globalna cilja – stvoriti što više, kvalitetnije i efikasnije ali i sačuvati vrednosti stvorenog uz smanjivanje moguće štete na najmanju moguću meru. Nagli tehnološki razvoj, pored brojnih prednosti i dobiti koji unosi u život savremenog čoveka, ima nažalost i negativnu stranu. Ta negativna strana odnosi se na prisustvo raznih rizika čije posledice mogu da izazovu štete čije se razmere mogu kretati od beznačajnih do katastrofalnih posledica.
Nekoliko većih hemijskih akcidenata u svetu (Bopal u Indiji, Seleso na Severu Italije, Bazel u Švajcarskoj) bili su dokaz da tehnološki pocesi nisu u potpunosti sigurni i da se problemu hemijskih udesa mora posvetiti značajnija požnja.

Prema podacima Međunarodne organizacije za rad (ILO) u svetu se, procentualno oko 40% od ukupnog broja udesa dogodi u proizvodnim pogonima, oko 35% udesa pri transportu a oko 25% se odnosi na udese pri skladištenju.

Moguće posledice udesa po život i zdravlje ljudi, materijlna dobra i kvalitet životne sredine su imperativ koji stručnjaci iz raznih oblasti moraju uvek da imaju pred sobom, posebno u našoj zemlji, gde su mnoga postrojenja i tehnološki procesi zastareli pa je samim tim i povećana opasnost od udesa. Svaki od mogućih udesa ima svoje specifičnosti tako da se svaki mogući potencijalni rizik mora pojedninačno posmatrati u zavisnosti od vrste, jačine, obima posledica i vremenskog trajanja.

Upravo iz tog razloga se vrše i odgovarajuće identifikacije, analize i procene rizika ali i naravno izbor odgovarajućih metoda za njegovo potpuno neutralisanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.

Našim drumovima i putevima se dnevno prevoze značajne količine opasnih materija. I pored zakonske obaveze osiguranja opasne materije u praksi se više ništa ne poštuje, tako da se preko graničnih prelaza, drumova i prugama Srbije svakodnevno prevoze velike količine veoma otovnih materija koje nisu osigurane i koje mogu da izazovu veliku štetu ljudskoj populaciji i životnoj sredini.

Znači, rizik postoji i uvek je prisutan.

Takođe postoji rizik i za osiguravača. Zbog toga je potrebno da osiguravač što tačnije prikupi informacije o stvarnoj težini rizika koje preuzima u osiguranje ali i isto tako mora da ispita i kojim zakonitostima podležu rizici koje želi da preuzme.

Možemo reći da sadašnji razvoj društva je u velikoj meri baziran na uspešnom razvoju u oblasti transporta i što bezbednijeg transporta opasnih materija, koja u slučajevima nekontrolisanog transporta može dovesti do velikih ekoloških šteta.