Upravljanje zalihama

Upravljanje zalihama je često zanemarivana poslovna aktivnost. Uglavnom je za organizacije upravljanje zalihama bio isuviše kompleksan problem za temeljnu, detaljnu analizu, te se površnom analizom dolazilo do zaključaka da je najbolje imati onoliko zaliha koliko finansijska snaga organizacije to dozvoljava. One organizacije koje su se potrudile da barem malo analiziraju šta znači posedovati visok nivo zaliha, shvatile su da je previše skupo držati prevelike zalihe, te su se skocentrisale na problem kada naručivati i koje količine.
Zbog mogućnosti prekida proizvodnje, mnogim organizacijama je pojam „niskog nivoa zaliha“, tako zastrašujući, da nemaju hrabrosti da se upuste ni u analizu da li je rad sa niskim nivoom zaliha uopšte moguć, a kamoli da li je profitabilniji. Visok nivo zaliha im pruža sigurnost da će proizvodnja i montaža moći da rade svoj posao i da će organizacija moći da proizvode proizvod, koji će moći da plasira na tržište. Isto je i sa mnogim uslužnim organizacijama kojima su zalihe materijala potrebne za pružanje tih usluga.
Idealna situacija bi bila kada bi potražnja za nekim proizvodima bila poznata i kada bi takođe bilo poznato vreme koje protekne od trenutka ispostavljanja zahteva do trenutka isporuke.