Upravni akti i upravne radnje

UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET ZA KRIMINALISTIKU, KRIMINOLOGIJU 

I SIGURNOSNE STUDIJE

SARAJEVO

Srđan Šarac

Upravni akt

 (seminarski rad)

Mentor: Ime i prezime sa titulama

Sarajevo, april 2014

Seminarski rad: Upravni akt

2

S A D R Ž A J

Uvod.........................................................................................................................................................3

1.

Upravno – pravni odnosi..................................................................................................................4

2.

Upravni akt.......................................................................................................................................5

2.1.

Osnovne karakteristike upravnog akta....................................................................................6

2.2.

Vrste upravnih akata................................................................................................................7

2.2.1.

Pozitivni i negativni upravni akti......................................................................................7

2.2.2.

Konstruktivni i deklarativni upravni akt...........................................................................8

2.2.3.

Vezani i slobodni upravni akti..........................................................................................8

2.2.4.

Jednostavni i zbirni upravni akti......................................................................................9

2.2.5.

Formalni i neformalni upravni akt...................................................................................9

2.2.6.

Trenutni i trajni upravni akt...........................................................................................10

2.2.7.

Upravni akt po službenoj dužnosti i upravni akt po zahtjevu stranke...........................10

2.2.8.

Rješenja i zaključci.........................................................................................................10

2.3.

Pogrešan upravni akt i njegovo uklanjanje............................................................................11

2.3.1.

Uklanjanje pogrešnih upravnih akata............................................................................12

2.4.

Pravosnažnost, konačnost i izvršnost upravnog akta............................................................13

3.

Materijalni akti uprave – upravne radnje......................................................................................14

Zaključak................................................................................................................................................15

Literatura...............................................................................................................................................16

Seminarski rad: Upravni akt

4

1. Upravno – pravni odnosi

Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva 

(uprave, inspektori, direkcija),   ali se mogu obrazovati i posebne organizacije (sekretirijati, 

javne agencije, zavodi, centri) i javne službe (javne ustanove, javna preduzeća) i drugi oblici 

organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i pravnih lica.

U upravljanju svoje djelatnosti, država donosi upravne propise kojima propisuje opšte 

pravilo   za   neodređen   broj   slučajeva   i   lica,   zatim   upravne   akte   kojima   uprava   propisuje 

posebna pravila za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini upravne 

radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (vođenje evodencije, davane uvjerenja, 

itd.)

Upravno-pravni odnos predstavlja takav odnos u koji na autoritativan način stupaju 

javni organi sa pojedincima, pravnim licima i drugim strankama. Jedna strana u upravno-

pravnom odnosu je uvijek javni organ, upravni organ, drugi državni organ ili institucija koja 

vrši   javna   ovlaštenja.   Dakle,   upravno-pravnog   odnosa   nema   između   dva   građanina   ili 

privredna društva koji ne vrše javna ovlaštenja. Upravno-pravni odnos se ne zasniva putem 

sporazuma subjekata koji u njemu učestvuju, nego na osnovu jednostrane jače volje upravnog 

organa, kao jednog obaveznog učesnika u upravno-pravnom odnosu. 

Da bi nastao upravno-pravni odnos nije potrebna saglasnost oba učesnika u odnosu, a 

to   znači   da   se   upravno-pravni   odnos   zasniva   protiv   volje   drugog   učesnika   u   odnosu. 

Upravno-pravni   odnosi   nastaju   najčešće   na   osnovu   upravnog   akta,   tj.   akta   koji   sadrži 

konkretnu autoritativnu odluku javnog organa. Sa izuzetkom, upravni odnos može nastatina 

osnovu   neke   pravne   činjenice   i   šutnjom   uprave.   Prema   tome,   upravni   odnos   nastaje 

donošenjem upravnog akta.

Seminarski rad: Upravni akt

5

2. Upravni akt

U teoriji upravnog akta problematika upravnog akta ima posebni značaj budući da u 

domenu   upravnog   akta   još   uvijek   postoje   brojna   pitanja   sporna   po   svojoj   prirodi   – 

pravomoćnost i dr. U teoriji se javlja mnoštvo različitih definicija, ali u svim tim definicijama 

javljaju se određene karakteristike koje se mogu nazvati zajedničkim odlikama. S obzirom na 

to, može se reći da ipak postoji ujednačenost u teorijskim definicijama, barem što se tiče 

bitnih karakteristika upravnog akta, dakle o onom što karakterizuje srž upravnog akta. Pojam 

upravnog akta susreće se i u teoriji i u zakonodavstvu. U pravnoj teoriji granice definicije 

upravnog akta sežu od najširih određenja prema formalnom kriteriju, do sužavanja pojma na 

samo one karakteristike koje su nužne za određivanje upravnog akta kao posebne kategorije.

Termin upravni akt nastao je u Francuskoj – 

acte administratif

 – početkom 19.vijeka 

do kada se izraz akt koristio samo u sudstvu. Bitno je naglasiti da je njegova pojava proizvod 

vremena   koje   obiljžava   proces   podvođenja   uprave   pod   pravo   i   uspostavljanje   načela 

zakonitosti uprave. 

Upravni   akt   postaje   temeljni   instrument   uprave   kojim   uprava   u   svojoj   osnovnoj 

djelatnosti   primjenjuje   pravno   pravilo   na   konkretan   slučaj   odlučujući   pri   tome   formom 

upravnog akta o pravima i obavezama subjekata u konkretnoj upravnoj stvari. Na koncepciju 

upravnog akta bitno je uticala koncepcija sudskih odluka. Termin upravni akt nije se probio u 

sva moderna prava – više se primjenjuje u teoriji nego u zakonodavstvu i praksi.  Moramo 

reći upravni akt prema “aktu uprave” Upravni akt = autoritativno i jednostrano odlučenje u 

konkretnoj upravnoj stvari. “Akt uprave” = svaka vrsta akta koji tijela državne uprave donose 

u ostvarivanju svoje funkcije.

Upravni akti kao pojedinačni pravni akti su akti kojim se utvrđuje neko pojedinačno i 

konkretno pravo na određen slučaj i određeno lice.

Upravni   akt   je   zakonski   određen   i   u   procesnom-formalnom   i   u   sadržinskom- 

materijalnom   pogledu.   U   procesnom   smislu,   izdaje   ga   ovlašćeni   organ,   prema   pravilima 

odgovarajućeg zakonskog postupka, u propisanoj formi. Upravni akt je uvijek zasnovan na 

mjerodavnom propisu čije norme primjenjuje u datom slučaju.

Ali,  

Zakon o upravnim stvarima

, pojam upravne stvari određuje. Upravna stvar je 

pravna situacija u kojoj se riješava o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinaca