Utvrđivanje cene koštanja primenom obračuna troškova po aktivnostima
Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет
Завршни рад из наставног предмета Рачуноводство
трошкова
УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА ПРИМЕНОМ ОБРАЧУНА
ТРОШКОВА ПО АКТИВНОСТИМА
Ментор:
Студент:
Проф. др Дејан Јовановић
Јована Петронијевић
Крагујевац, октобар 2019.године
2
Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима
Садржај
ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА КАО ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА ЗА
ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА
.................................................................................... 4
Развој и суштинско одређења обрачуна трошкова и учинака...................................4
Предмет и циљеви обрачуна трошкова и учинака......................................................7
Цена коштања као основни извештај обрачуна трошкова и учинака – суштина и
ОБРАЧУН ТРОШКОВА ПО АКТИВНОСТИМА У ФУНКЦИЈИ РЕАЛНИЈЕГ
УТВРЂИВАЊА ЦЕНЕ КОШТАЊА
.................................................................................12
Фактори који детерминишу потребу промене традиционалних система обрачуна
Појмовно одређење и основне карактеристике обрачуна трошкова по
Методологија обрачуна трошкова по активностима................................................17
Подручје примене обрачуна трошкова по активностима........................................19
УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА НА ПРИМЕРУ ПРЕДУЗЕЋА „Х“
Калкулације цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима.......24
Предности и недостаци обрачуна трошкова по активностима...............................26

4
Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима
ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА КАО ИНФОРМАЦИОНА
ОСНОВА ЗА ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА
1.1Развој и суштинско одређења обрачуна трошкова и учинака
Говорећи о обрачуну трошкова и учинака, можемо користити и више других
назива под којима је познат и коришћен у литератури, и то као: рачуноводство трошкова,
погонски обрачун, погонско књиговодство, интерни обрачун и као саставни део
управљачког рачуноводства. Обрачун трошкова не подлеже законској и професионалној
регулативи, осим у делу информација које пружа финансијском књиговодству. Због
претходно наведеног, његова организација и садржина у великој мери су подређени
интерним потребама управљања предузећем на различитим нивоима управљачке
структуре.
Обрачун трошкова и учинака обухвата погонско књиговодство и калкулацију
цене коштања са конкретним задатком обухватања, расподеле, алокације (додељивања)
трошкова учинцима, а у појединим случајевима и повезивање трошкова и прихода по
носиоцима трошкова. Обрачун трошкова и учинака је, дакле, ужи појам од појма
рачуноводства трошкова, јер рачуноводство трошкова обухвата и неке делатности које
не могу да буду предмет обрачуна трошкова и учинака. То је, у првом реду, случај са:
статистиком трошкова, краткорочним обрачуном успеха, анализом трошкова.
Када говоримо о организационом финансијском и погонском књиговодству,
можемо истаћи, да они могу сачињавати јединствено књиговодство предузећа, у којем
поједине класе и групације рачуна служе потребама једног и другог књиговодства, а могу
бити и организовани у оквиру заједничког књиговодства у коме су класе и групације
рачуна строго подвојене.
Једну од прихватљивих дефиниција рачуноводства трошкова дао је
Меllerovich
.
По њему: "
Рачуноводство трошкова је обухватање и обрачунавање погонских
трошкова и учинака. Оно је само један део рачуноводства предузећа и налази своје
границе у подручјима која се обрађују у другим његовим деловима. Рачуноводство
5
Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима
трошкова је обрачун производног процеса, унутрашњих погонских догађаја. Његово
подручје отпочиње, према томе, онде где отпочиње производни процес, улагање добара
у производњу, а завршава се тамо где су учинци припремљени за продају
".
Рачуноводство трошкова, обухвата:
1. обрачун производње и у оквиру њега, обрачун трошкова по врстама, по
местима и по носиоцима,
2. калкулацију,
3. краткорочни обрачун успеха,
4. обрачун планских трошкова,
5. погонско упоређивање
6. статистику трошкова и
7. анализу трошкова
Овакво дефинисање појма рачуноводства трошкова је прихватљиво, с тим што
стално треба имати у виду историјски процес његовог настајања и развоја, али и
историјски процес настајања и развоја рачуноводства.
У току свог развоја, нарочито у двадесетом веку, поједини делови књиговодства
су све више добијали у значају, како по броју рачуна који су се на њих односили, тако и
по значају података које су они пружали. Такође је сваки од тих делова морао да решава
своје специфичне проблеме, а то је условило примену специфичних метода и поступака у
њиховом раду. То се, у првом реду, односи на онај део књиговодства у којем су се
обухватали трошкови (тзв. погонско књиговодство), као и на неке друге аналитичке
делове тадашњег књиговодства као целине. Дакле, стално ширење рачунског система
двојног књиговодства, примена специфичних метода и поступака, као и перманентно
планирање, контрола и анализа књиговодствених података наметнули су захтев да се
поједини послови издвоје из књиговодства и да се на одређени начин систематизују,
односно среде у одговарајуће целине (обрачун трошкова и анализа, рачуноводствено
планирање и анализа и др.). Овако издвојени делови заједно са књиговодством
представљали су једну нову целину – рачуноводство.
Liker, J. K., Morgan, J. M. (2006), The Toyota Way in Services: The Case of Lean Product Development,
Academy of Management Perspectives
, 20(2):5-20
Ковачевић, М., Ј., (1978),
Основи књиговодства
, друго издање, Слобода, Београд, , стр. 113 и 114.

7
Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима
1.2Предмет и циљеви обрачуна трошкова и учинака
Обрачун трошкова и учинака представља део рачуноводственог информационог
система. Рачуноводство трошкова је обухватање и обрачунавање погонских трошкова и
учинака. Рачуноводство трошкова почиње производним процесом, затим улагањем
добара у производњу, и завршава се када су произведени учинци спремни за продају.
Језгро управљачко-рачуноводственог система предузећа чини рачуноводство
трошкова. Оно, као интерно орјентисано рачуноводство на краће јединице времена,
јединице учинака и уже организационе јединице, са устаљеном процедуром планирања,
остварења, мерења перформанси и методом cost-benefit анализе, представља самосталан,
одвојен део књиговодства предузећа са својством рачуноводствене равнотеже и
билансне целине, односно реч је о самосталном информационом подсистему укупног
рачуноводственог информационог система.
Рачуноводство трошкова пружа информације о управљачком и финансијском
рачуноводству и вреднује и доставља информације које се односе на трошкове набавке
фактора процеса рада и њихово трошење. У зависности од организације предузећа може
се десити да рачуноводство трошкова не буде јединствена целина већ да буде у оквиру
различитих сектора предузећа (на пример обрачун трошкова у оквиру финансијског
сектора а анализа трошкова у оквиру техничког сектора).
Рачуноводство трошкова се може дефинисати као метод који дефинише основну
цену одређеног производа у местима где је она потребна, на пример да означи складишну
вредност у билансу стања. Оно представља део управљачког и финансијског
рачуноводства у погледу да осигурава квантитативне информације менаџерима за
планирање и контролу (управљачко рачуноводство) и утврђује трошкове производа (део
финансијског рачуноводства).
Рачуноводство трошкова врши планирање трошкова производње за планиране
количине као и обрачун произведених производа као и за појединачни производ. Овај
Јаблан-Стефановић, Р. (2003), Традиционални методи обрачуна трошкова, Зборник радова са 34.
Симпозијума:
Рачуноводство и пословни менаџмент у новом пословном окружењу
, Савез рачуновођа и
ревизора Србије, Златибор, стр. 229-240.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti