БЕОГРАДСКА АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ И УМЕТНИЧКИХ
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: УПРАВНО ПРАВО
ЗАШТИТНЕ И ВАСПИТНЕ МЕРЕ И КАЖЊАВАЊЕ
МАЛОЛЕТНИКА
Професор: проф. др Милан Бјелић
Студент: Зорана Томовић,
1Г1/0021/18
Београд
2020
1
УВОД
Управно право је грана права која уређује управну делатност свих активнонсти управе
којима она непосредно извршава свакодневне задатке и послове, остварујући своју
социјалну функцију. Чини је систем правних норми које уређују организацију управе и
јавних служби, управни поступак, обим и садржина управне делатнсти – обављање
управних послова, доношење правних одлука управе, вршење материјалних радњи и
контрола управе. Иако се управно право изучава као целина за себе, оно је део једне
шире целине. У том смислу, управно право представља посебан правни подсистем, који
са осталим гранама права као посебним правним подсистемима чини правни систем
једне земље.
Управна делатност – послови државне управе, обухватају оне активности којима управа
остварује своју улогу у одређеном друштвеном и правном систему. Врсте и облици
вршења управне делатности остварују се на основу прописа који регулишу вршење те
делатности.
Управни поступак представља скуп правила којима се регулише обавезно поступање
државних органа и организација када у управним стварима, непосредном применом
материјалних прописа, решавају о правима, обавезама или правним интересима
појединаца, правних лица или других странака.
3
ПОЈАМ МАЛОЛЕТНИКА
Малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест, а
није навршило осамнаест година.
Млађи малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило
четрнаест, а није навршило шеснаест година.
Старији малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило
шеснаест, а није навршило осамнаест година.
Млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило
осаманаест година, а у време суђења није навршило двадесет једну годину и испуњава
остале услове уз члана 41. овог закона.
2
Лица која су млађа од четрнаест година називамо децом и према њима се не могу
примењивати кривичне санкције нити друге мере предвиђене кривичним законима. У
случајевима да ова лица почине неко кривично дело, она се предају органима
старатељства ради преузимања мера из њихове надлежности.
Ако дете проузрокује штету док се налази под наздором неког трећег лица (вртић,
школа, интернат, здравствена установа) одговара то лице под чијим се надзором дете
налазило, али се то лице може ослободити одговорности ако докаже да је надзор
вршило онако је требало или да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора.
Ако се лице које је вршило надзор над дететом ослободи одговорности, за штету
одговарају родитељи. Ако је дете проузроковало штету док је било под надзором трећег
лица, за штету ће одговарати родитељи ако је штета настала услед лошег васпитања
малолетника, рђавих примера или порочних навика које су му родитељи дали, или се и
иначе штета мође уписати родитељима у кривицу. У овом случају оштећени може да
захтева надокнаду штете директно од родитеља, међутим, уколико штету надокнади
лице које је вршило надзор над дететом, оно има право да од родитеља тражи регрес.
Родитељи могу по основу правичности бити обавезни да надокнаде штету коју је
проузроковало њихово малолетно дете способно за расуђивање под условом да
малолетник није сам у могућности да плати надокнаду и да је материјално стање
родитеља знатно повољније од материјалног стања оштећеног.
Према млађим малолетницима за учињена кривична дела се примењују васпитни
налози или васпитне мере које представљају посебну врсту кривичних санкција
намењеним малолетним учиниоцима кривичних дела, примена казни према њима није
дозвољена.
Те казне су другачије од казни за пунолетна лица и назива се малолетнички затвор који
је прилагођен малолетним починиоцима.
2
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној зашптити малолетних лица – „Сл.
Гласник РС“ бр 85/2005
