Факултет за пословне студије и право

Универзитета „Унион- Никола Тесла“ у Београду

С Е М И Н А Р С К И Р А Д

Уставно право

ВЛАДА РС И ДРЖАВНА УПРАВА

Професор: Др Драган Голијан

Студент:

АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ

-1-

С А Д Р Ж А Ј

Увод.....................................................................................................................................3

1.ВЛАДА РС.........................................................................................................................4
1.1. Положај и састав Владе...................................................................................4
1.2. Надлежност Владе............................................................................................4
1.3.Избор и мандат Владе.......................................................................................6
1.4. Колективна одговорност Владе.......................................................................7
1.5. Министарска одговорност...............................................................................9

2. ДРЖАВНА УПРАВА.....................................................................................................10
2.1. Положај државне управе...............................................................................10
2.2. Уређење органа државне управе................................................................... 11
2.3. Послови државне управе..............................................................................12
2.4. Одговорност државне управе.......................................................................12

3. ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА..............................................................................................13

Закључак............................................................................................................................14
Литература.........................................................................................................................15

-2-

1.ВЛАДА РС

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији. Владу бира
Народна скупштина Републике Србије.

1.1. Положај и састав Владе

Владу чине:

-председник

(премијер)Владе води и усмерава рад Владе, усклађује рад чланова Владе

и представља Владу. Он је централна фигура и носи највећу одговорност за њен рад.

-један или више потпредседника

који помажу председнику Владе и координирају рад

органа државне управе у појединим областима, а један од њих је одређен да замењује
председника Владе за време његове одсутности или спречености (први потпреседник
Владе код нас)

-чланови Владе- министри

(са портфељом) који су на челу управних ресора

(министарстава) имају двоструку одговорност: руковођење министарством и
одговорност за његов рад- на једној страни, и учествовање у раду Владе и сношење
политичке одговорности за њен рад- на другој страни. Министри без портфеља не
руководе министарствима већ могу да имају нека друга задужења у влади.

Састав Владе РС је утврђен Уставом.Она јесте nарламентарнавлада, али сnада у
неnосланичке владе, односно у оне чији чланови не могубити посланици (ни у
реnубличкој, ни у покрајинској скупштини) na ни одборници у општинској слупштини.
Неспојивост функција члана владе је релативно широко утврђена. Такочлан Владе не
може бити народни nосланик у Народној скуnштини, nосланику скуnштини аутономне
nокрајине и одборник у скуnштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног
већа аутономне покрајине или извршногоргана јединице локалне самоуправе (ч л. 126).

1.2.Надлежност Владе

Главне надлежности Владе јесу следеће надлежности:

1) Утврђивање и спровођење спољне политике земље.

Парламент одређује

политику земље само у начелу а Владе је конкретно одређеује и спроводи у свим
областима економског и социјалног живота. Она доноси стратешке развојне и
конкретне политичке документе и предузима мере за њихово спровођење, као и
предлаже   законе   потребне   за   спровођење   те   политике.   У   области   спољне
политике   утврђује   политику   односа   са   појединим   земљама   и   међународним
организацијама   и   стара   се   о   њиховом   спровођењу,   одрђжава   међународне
контакте, води преговоре и учествује у закључивању међународних уговора.
Тежишну улогу у практичном извршавању закона имају органи државне управе
а Влада надзире и усмерава њихов рад у томе и реагује када они учине пропусте

sr.wikipedia.org/sr/Влада_Републике_Србије

Б.Милосвљевић и Д.Поповић,

Уставно право,

2.измењено и доп. издање, Београд 2008, стр.283, стр.284

Др Љиљана Славнић,

Уставно право

, Београд 2007, стр. 319

-4-

2) Нормативна функција Владе

обухвата њена овлашћења за доношење уредби и

других подзаконских аката ради извршавања закона и других општих аката
Народне скупштине.

3) Извршење закона и других општих аката Народне скупштине.

У оквиру ове

функције Влада је дужна да се стара о потпуном и правилном извршавању акона
и других општих аката парламента а то чини тако што доноси опште
ипојединачне акте из своје надлежности и предузима друге мере за које је
овлашћена.

4) Предлагање закона и других општих правних аката Народној скупштини.

Као главни носилац законодавне иницијативе, Влада припрема (уз помоћ органа
управе) и Народној скупштини предлађе доношење закона, буџета и других
општих аката. У случају буџета и завршног рачуна, она је једини овлашћени
предлагач.Када други носиоци законодавне иницијативе (посланици, грађани и
други) предложе закон или други општи правни акт Народној скупштини, влада
има право да о таквим предлозима даје своје мишљење. То њено право је, као
што је већ речено, у сагасности са њеном одговорношћу за извршење закона.

5) Овлашћења према органима државне управе.

Пошто је носилац извршне

власти   Влада   је   овлашћена   да   надзире   рад   министарстава   и   других   орган
државне   управе,   да   их   усмерава   у   њиховом   раду   на   извршавању   закона   и
спровођењу политике, као и да усклађује њихов рад. Она и одговара Народној
скупштини за рад органа државне управе. Отуд су ти органа стављени под њену
непосрену   контролу   и   њој   су   одговорни.   У   оквиру   својих   овлашћења   према
органима   државне   управе,   влада   располаже   широким   организационим,
персоналним   и   функционалним   правима.   Она   прописује   њихово   унутрашње
уређење   и   организацију,   поставља   и   разрешава   функционере,   решава   сукобе
надлежности   између   органа,   поништава   и   укида   њихове   прописе   који   су
несагласни закону или пропису владе, одређује им конкретне задатке и рокове за
извшење задатака, захтева од њих извештаје и контролише њихов рад.

6) Остала овлашћења владе

могу да обухватају конкретне послове одређене

Уставом и Законом, као што је код нас случај са овлашћењем Владе да
располаже имовином у државној својини, да заступа Републику Србију као
правно лице, оснива јавна предузећа, установе и друге организације, да врши
надзор над радом локалне самоуправе и слично.

У остваривању својих функција Влада доноси правне и политичке акте.

Политички акти владе

су декларације, којима изражава своје ставове о неком питању

унутрашње и спољне политике, као и стратегије и и планови развоја (политичко
усмеравајући акти којима се утврђује стање и мере за развој појединих области, на
пример стратегија развоја туризма).

Општи правни акти владе

обухватају уредбе, одлуке и акте другог назива. Као што је

већ речено, може бити три врсте уредби: уредбе- закони, генералне уредбе и извршене
уредбе. Поред њих влада може доносити и уредбе у ванредном и ратном стању- уредбе
по нужди. Оне су привременог карактера, а њима се уређују мере одступања од уставом
зајамчених људских права.

Б.Милосвљевић и Д.Поповић,

Уставно право

, 2.измењено и доп. издање, Београд 2008, стр.284

-5-