многострук, почев од тога да је вода услов живота, па до многих других функција. Вода је једна
од најважнијих основних материја у природи и неопходна је за одржавање биљног,
животињског и људског живота.

Вода у природи је најраспрострањенија материја. Налази се у атмосфери, хидросфери,

криосфери, биосфери и литосфери.

Вода налази најразличитију примену у човековом деловању: служи за пиће, за припрему

хране, за одржавање личне хигијене, стамбене и урбане хигијене, користи се у пољопривреди,
индустрији, саобраћају, енергетици, риболову, рекреацији итд.

Ради стварања услова за рационално коришћење и употребу вода, заштиту квалитета

вода и заштиту од штетног деловања вода граде се водопривредни системи, који спадају међу
најсложеније људске творевине. Њихова изградња, одржавање и погон захтевају веома висока
средства која у значајној мери оптерећују друштвену економију. Да би се ови трошкови
минимизирали неопходно је да се у планирање развоја и управљање водопривредним системима
уведу квалитативно садржајнији приступи који се већ одавно примењују у развијеним земљама.
Такви приступи захтевају целовито и свеобухватно вредновање карактеристика хидролошког
режима.

Загађивање вода и њихова заштита

Нагли развој индустрије условио је већу потрошњу воде, а тиме и продукцију веће

количине отпадних вода. Хемијска, петрохемијска и њима сличне специјализованене индустрије
су најозбиљнији загађивачи водених ресурса, због смањења могућности уклањања неких
загађења из њихових отпадних вода класичним и јефтиним методама обраде. Проласком кроз
класична постројења за пречишћавање отпадних вода, скоро у непромењеном облику, такве
врсте загађења доспевају у водотокове и у мањој или већој мери утичу на њихов квалитет. На тај
начин јавља се потреба за специјалном обрадом отпадних вода или припремом воде за пиће и
индустрију из тако већ загађених водених ресурса. Загађивачи вода су многобројни и можемо их
сврстати на концентрисане и расуте загађиваче.

Концентрисани загађивачи су обично разни објекти у којима се обавља нека делатност и

људска насеља. Најчешће су то:



урбана насеља,



индустријски објекти (хемијске, петрохемијске, прехрамбене, металне и друге
индустрије),



енергетски објекти (термоелектране, топлане, нуклеарне електране, прерада
нафте, прерада угља и хидроенергетски објекти),



пољопривредни објекти за тов стоке,



депоније (уређене).

Расуте изворе загађења вода није лако утврдити нити израчунати њихов укупан допринос

општем загађивању вода, али су веома значајни јер им је квантитативни и квалитативни раст
евидентан. У расуте загађиваче спадају:



хемизација земљишта пестицидима и минералним ђубривима,



сметлишта (дивље неуређене депоније индустријског и комуналног отпада),



амосферске падавине (киселе кише),



саобраћај.

Ако се настави постојећи тренд загађивања вода озбиљан ће бити проблем коришћења

неких водених ресурса због потенцијалне могућности уградње загађења у прехрамбени ланац.
Заштита вода од загађивања може се остварити на два основна начина. Један је да се у природне
воде не испуштају отпадне воде, а други је пречишћавање отпадних вода, као и уклањање
загађења из атмосферског ваздуха и правилно одлагање отпадног материјала чиме се спречава
загађење вода која је у контакту са атмосфером и земљиштем. Због техничких проблема једва да
се може очекивати да ће се вода у индустрији користити у потпуно затвореном циклусу, што би,
практично, требало да буде далекосежни циљ газдовања свим материјалним добрима и
енергијом. Отпадне воде би се морале у кружни ток воде вратити само онолико загађене колико
се могу самопречистити и таквог квалитета да не утичу на укупни квалитет постојеће воде.

Постројења за припрему и третман воде

Постројења за кондиционирање воде за пиће чине скуп грађевинских објеката и уређаја

са опремом, у којима се одвијају поједини процеси и поступци припреме воде, у зависности од
постављених критеријума који се морају постићи на излазу постројења у пречишћеној води. За
успешан рад постројења, односно одвијање кондиционирања воде за пиће, нужна је употреба
различирих хемикалија, електричне енергије и воде, као и одговарајући стручни персонал који
води процес кондиционирања. Савремени начин вођења процеса кондиционирања подразумева
разна мерења, програмирање и коришћење рачунара за управљање радом постројења.
Постројење за кондиционирање воде за пиће може бити лоцирано близу места водозахвата на
подручју изворишта или близу места потрошње. У пракси се чешће среће први случај, мада на
сам избор локације утиче више фактора:



постојање инфраструктруе (прилазни пут, електрификација, телефон. и др.),



могућност организовања санитарне заштите,



постојање локалног материјала за изградњу објеката,



безбедност у односу на поплаве,



погодност геолошких, хидрогеолошких и геомеханичких услова и др.

Посебно је важно да рељеф терена локације буде такав да омогућава одговарајући

хоризонтални   и   вертикални   распоред   објеката,   како   би   протицање   воде   кроз   објекте   било
гравитационо и што краће. При томе треба тежити за што мањим укопавањем објеката, односно
да земљани радови буду минимални, и да утицај подземних вода не буде велики. Код избора
локације мора се предвидети могућност проширења постројења у складу са порастом потрошње
воде. Пожељно је да сви објекти буду у оквиру једне грађевинске целине јер је то економичније
него   да   постоји   већи   број   грађевинских   објеката,   што   је   чешћи   случај   само   код   великих
постројења. Састављање висинске шеме постројења почиње и везује се на минимални рачунски
ниво воде у резервоару пречишћене воде, ткз. нулта кота (слика 53). Нулта кота се бира тако да
пумпе   пумпне  станице  буду   испод   најниже   слободне  површине  воде  у   резервоару,   чиме  се
постижу добри услови експлоатације пумпне станице. Кота нивоа воде на сваком од објеката
постројења добија се када се на усвојену рачунску коту резервоара чисте воде додају губици
пририска у појединим објектима и водним комуникацијама које их повезују.