Vrednost, roba, novac, cene (4.deo)

1. ROBA I NJENE KARAKTERISTIKE

Roba je osnovni element tržišne ekonomije. Ona je nužno povezana sa tržištem i tržišnim poslovanjem i stoga tek sa pojavom tržišta možemo govoriti o kategoriji robe. Roba je proizvod namenjen za tržište. Tek kada se pojavi na tržištu, kada se plasira, proizvod postaje roba. Na primer, za slikara koji slika za sebe, u svom stanu, slike predstavljaju proizvod a ne robu. Zamislimo sada da jednog dana kod njega navrati njegov prijatelj s kojim se ovaj odavno nije video. Kada bi se njegovom prijatelju dopala neka od slika, okačena o zid slikarovog ateljea, i kada bi zatražio da je kupi, tog trenutka nastaje tržišna situacija. Slika sada više ne bi bila proizvod već roba, a slikarski atelje bi postalo tržište. Slikarov prijatelj bi bio potražilac, odnosno potencijalni kupac slike, a slikar bi se našao u ulozi ponuđača. Ako bi se njih dvojica pogodili oko cene slike, slika bi bila prodata.
U razvijenoj tržišnoj ekonomiji sve može biti roba: proizvodi i usluge, faktori proizvodnje – kapital, radna snaga, prirodni resursi, živa bića. Danas postoji neizmerno obilje različitih roba, različitih po vrsti, obliku, fizičko-hemijskim karakteristikama, kvalitetu, složenosti izrade, trajnosti, porekla, itd. Karakteristično je za robe da imaju svoj životni ciklus. Životni ciklus robe predstavlja vremenski period trajanja robe, koji počinje sa trenutkom prvog pojavljivanja te robe na tržištu, a završava se tada kada data roba potpuno nestane sa tržišta.
Roba može postojati u materijalnom ali i nematerijalnom obliku. Dakle, materijalnost robe nije njeno značajno obeležje. Roba može da se pojavi i u nematerijalnom, recimo virtualnom obliku. Primer takve robe je računarski softver. Sâm softver može biti zapisan u vidu flopi diska, CD-a, DVD-a ili u nekom drugom elektronskom mediju. Ono što čini robu je specifičan elektronski zapis softvera a ne konkretan vid medija.
Mnoge nove robe se javljaju na tržištu a mnoge druge robe zastarevaju i bivaju napuštene. Jedini kriterijum opstanka robe jeste zadovoljavanje potreba potrošača, odnosno plasman na tržištu. Jedna naša poslovica kaže: „svaka roba ima svog kupca.“ No, roba ne mora uvek da nađe svog kupca. Tržište, tj. plasman robe na tržištu je jedino merilo robe. Ako se neka roba ne traži, ako nema dobru prođu ili ako potpuno prestane potreba za njom, tržište šalje signal proizvođačima da prestanu sa njenom proizvodnjom i da pređu na proizvodnju neke druge robe. Danas u prodavnicama nema više gramofonskih ploča niti gramofona. Nema Rubikove kocke. Nema šporeta na drva. Nema albuma za značke. Nema pejdžera. Ne proizvodi se više automobil Ami 8. Sve su to nekada bile vrlo popularne robe. Sada su ih zamenile i istisnule neke sasvim druge vrste roba.
Roba ima svoju upotrebnu vrednost i vrednost. To su dve osnovne karakteristike svake robe.
Upotrebna vrednost predstavlja korisnost, odnosno upotrebljivost robe. To je vrednost koja proizlazi iz namene robe. Roba mora imati svoju upotrebnu vrednost jer se ona proizvodi da bi se njome zadovoljila neka ljudska potreba. Tako je, recimo, upotrebna vrednost bicikla u njegovoj sposobnosti da nam služi kao prevozno sredstvo. Upotrebna vrednost hleba je sadržana u njegovoj nameni – za ishranu, itd.
Vrednost robe ostvaruje se na tržištu. Mnoštvo faktora utiče na vrednost robe. Napomenimo samo neke od značajnijih: utrošeni ljudski rad, troškovi proizvodnje, korisnost robe, uslovi proizvodnje, ponuda, tražnja, konkurencija, brend, imidž organizacije itd. Važno je zapaziti da vrednost robe ne zavisi od njene količine ili veličine. Tako, više vredi gram zlata nego 100 kilograma papira. Ili, manji mobilni telefon je obično vredniji od većeg. Šta sve utiče na vrednost robe? Čime je danas ona uslovljena? To su neka od pitanja koja su predmet razmatranja ekonomske nauke.
Prometna vrednost ili razmenska vrednost predstavlja kvantitativni odnos dveju roba u razmeni. Ovaj izraz možemo prikazati na primeru odnosa dve različite robe koje se razmenjuju.