Seminarski rad
-
Zakonska zaštita softvera -
Sadržaj
2.1. Patenti
Patent je novi ili poboljšani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent
dozvoljava pronalazaču, da određeni vremenski period, odlučuje kome će dati
odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio
registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Većina patenata je
napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora
da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, različita su od države do države a
i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro
formulisana, patent može da bude od velike vrednosti za pronalazača, a neretko može
da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti
patent. Takođe, može se naučiti dosta iz tehnologije tuđih patenata. Postoje brojne
pravne institucije koje pokušavaju da zaštite intelektualno vlasništvo. Patenti se veoma
cesto koriste kao zaštita u takvim slučajevima.
Prema Zakonu i patentima
1
(član 8.) pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem
tehnike. Pod stanjem tehnike podrazumeva se sve što je učinjeno dostupnim javnosti u
svetu pismenim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi način pre datuma
podnošenja prijave patenta. Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako rešenje
određenog problema za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti na očigledan način ne
proizlazi iz stanja tehnike. Smatra se da je pronalazak industrijski primjenljiv ako je
predmet pronalaska tehnički izvodljiv i ako se može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj
oblasti industrije i u poljoprivredi.[22]
Patent garantuje nosiocu patenta sledeća isključiva prava:
ako je predmet patenta proizvod: zabranu trećim licima da bez njegove dozvole
izrađuju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze
zaštićeni proizvod,
ako je predmet patenta postupak: da zabrani trećim licima da bez njegove
dozvole upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namene
uvoze takav proizvod koji je dobijen direktno tim postupkom.
Nosioci patenata imaju pravo da putem ugovora ili nasleđivanjem prenose prava i
zaključuju ugovore o licenci. Patent, odnosno, patent sa skraćenim trajanjem, stiče se
na osnovu rešenja o priznanju i upisom u odgovarajući registar. Obim prava koja se
stiču patentom, odnosno patentom sa skraćenim trajanjem, određen je sadržajem
patentnih zahteva koji su konačno prihvaćeni u postupku za priznanje patenta, s tim što
se opis i crteži pronalaska koriste za tumačenje tih zahteva. Ako je predmet patenta
postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim
postupkom.
1
"Službeni list SCG" br.32/2004 - 2.7. 2004.godine
4
Na isti pronalazak se ne može primeniti i pravilo patenta i poslovna tajna – i jedan i
drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo
svet sazna za njega, tako da ništa u izdatom patentu, po definiciji, ne može da bude
poslovna tajna. Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente, do
momenta kada ista odobri patent, mora da prođe period razmatranja koji podrazumeva
određen vremenski period. U toku razmatranja proizvod podleže pravilu poslovne tajne i
nikakve informacije vezane za njega neće biti dosupne javnosti. To se dešava jer uvek
postoji mogućnost da patent neće biti odobren. Pronalazač može da odluči da ne želi
patent i da će se osloniti na zakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim
situacijama izbor je ili ili.
2.2. Trgovačke marke
Trgovačka marka je pojam vezan za identitet brendova, koristi se za robe i usluge da bi
napravila razliku među različitim proizvođačima. Trgovačka marka može biti reč, dizajn
ili njihova kombinacija koju koristi proizvođač da bi svoj proizvod ili uslugu učinio
prepoznatljivim. Iako postoji poseban pojam marka usluge, retko se koristi. Trgovačke
marke su pravno zaštićene, ali se prvenstveno koriste da bi se izdvojio brend koji
tradicionalno obećava visok kvalitet proizvoda i usluge. Očekivaćemo da automobil koji
nosi marku Rolls Royce biti superiorniji od onog koji nosi oznaku Yugo. Može se
upotrebiti bilo kakav simbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.
Dva simbola vezana za trgovačku marku ™ (simbol trgovačke marke) i ® (simbol
registrovane trgovačke marke) predstavljaju status marke i nivo zaštite. Dok se ™ može
koristiti za bilo koju opštu zakonsku upotrebu marke, znak ® može da koristi samo
vlasnik registrovane marke sa relevantnim nacionalnim nadležnostima.
2.3. Dizajn
Dizajn je pojam vezan za izgled proizvoda, primenjuje se na izgled celog ili dela
proizvoda. Dizajn podrazumeva boje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvoda
kao i njegovu ornamentaciju.
2.4. Autorsko pravo
Autorsko pravo je pojam vezan za zaštitu. Autorskim pravom se štite književna dela
(romani, pesme i dr.), pozorišna dela, priručnici, novine, računarski programi, baze
podataka, filmovi, muzička dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i
skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehnički crteži i dr..
Međutim, autorska prava ne mogu zaštiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela
zaštićenih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju određena prava u odnosu na sva
treća lica. Oni imaju isključivo pravo da koriste ili odobre drugima korišćenje dela pod
ugovorenim uslovima. Simbol
copyright
-a "©" koristi se kako bi se ukazalo da je neko
delo zaštićeno autorskim pravom.
5
Prаvnа zаštitа znаkа kojim se u prometu obeležаvаju robe ili usluge nije zаkonskа
obаvezа, već je odlukа o njegovoj prаvnoj zаštiti prepuštenа slobodnoj volji onogа koji
znаk koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znаk u prometu, neće trpeti nikаkve
prаvne sаnkcije zbog togа što gа nije zаštitio žigom. Pа ipаk, prаvnа zаštitа znаkа
žigom uvek je dobrodošlа, jer nudi brojne koristi zа njegovog vlаsnikа. Pored ostаlih, i
sledeće:
а) isključivo prаvo vlаsnikа dа žigom obeležаvа svoje robe i usluge u prometu nа
teritoriji zemlje u kojoj je zаštitа priznаtа.
b) isključivo prаvo vlаsnikа dа svim drugim licimа zаbrаni neovlаšćeno korišćenje istog
ili sličnog znаkа zа obeležаvаnje slične ili istovrsne robe i uslugа u prometu nа teritoriji
zemlje u kojoj je zаštitа priznаtа.
v) lаko dokаzivаnje pred sudom, ili nekim drugim držаvnim orgаnom, vlаsništvа nаd
žigom
g) žig je znаčаjno oruđe zа: ekskluzivnost vlаsnikа žigа, buduće investicije, finаnsijski
dobitаk od licenci, frаnšizingа i prenosа prаvа. [4]
3. Kršenje autorskih prava softvera
Kršenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u suštini, pokretanje, kopiranje,
menjanje ili distribuiranje računarskih programa, osim u slučajevima:
kada to radi sam vlasik tog programa, ili
kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o
licenciranju mora da sadrži sta se sme a šta ne.
Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najćešće vrste povreda su sledeće:
potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili
preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo;
prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan
računar, a njeno instaliranje na dva;
ako se poseduje već dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver,
on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve
mere da se osigura da je upotreba zakonita;
zloupotreba šerovanja: gde je softver lincenciran ,,za određene svrhe’’ i slično, to
je kršenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;
pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu
pretvarajući se da radite u obrazovnoj instituciji;
,,
warez
’’ kršenje autorskih prava: ,,
warez
’’ je sajt na Internetu koji omogućava
ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver će obično imati
7
