Zaštita porodice i dece

Megatrend Univerzitet

Fakultet za državnu upravu i administraciju

Socijalna politika

Tema: Zaštita porodice i dece

Profesor: Darko Marinković                              Studenti:

                                                                           Milica Sinđić 

                                                                           Tamara 

Marković

                                                                           Anđela 

Živković

Beograd, April 2011.

U V O D

Koncept prava deteta, koji je počeo da se uvodi u normativni 

sistem Srbije nakon 2000. godine, kroz potpunu ili delimičnu 

razradu u većini zakona koja se odnose na decu, potvrđen je 

novim Ustavom iz 2006. godine. 

Ugrožavanje   prava   dece   u   Srbiji,   posebno   je   izraženo   kod 

pojedinih   socijalnih   kategorija:   siromašna   deca,   deca   sa 

invaliditetom   i   deca   sa   smetnjama   u   razvoju,   deca   bez 

roditeljskog staranja, posebno ona smeštena u institucije, deca 

koja žive na ulici, deca koja rade. 

U većini kategorija posebno ranjive dece, prava romske dece su 

najčešće ugrožena. I dalje je izraženo nasilje nad decom - od 

zanemarivanja,   različitih   oblika   iskorišćavanja,   do   fizičkog   i 

seksualnog   zlostavljanja,   kako   u   porodici,   koje   je   najmanje 

vidljivo,   tako   i   vršnjačko,   ali   i   od   strane   drugih   nepoznatih 

odraslih osoba.

 Svako dete, bez diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, 

jeziku, veri, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju 

ili rođenju, ima pravo da munjegova porodica, društvo i država 

ukazuju zaštitu koju zahteva njegov status maloletnika.

2

običaja, morala, a naročito religije, a kasnije je ove oblike 

zamenilo pravo. Za potpunije proučavanje porodice potrebno je 

razgraničiti je od veoma sličnih ali ipak različitih pojmova kao 

što su: 

brak, srodstvo i domaćinstvo. 

Brak   je   relativno   trajana   društveno   priznata   (ili   nepriznata) 

biološko-socijalna   zajednica   izmedju   muškarca   i   žene.   Od 

prvobitne zajednice do danas brak je prošao kroz različite faze i 

oblike: od grupnog do monogamnog braka (jedan muškarac i 

jedna   žena).   Menjale   su   se   i   forme   braka:   smenjivali   su   se 

neformalni i formalni, verski i građanski, prinudni i slobodni 

brak i sl.

Brak je jezgro buduće porodice i uslov njenog nastanka. Zato 

brak i porodica imaju mnogo zajedničkog, mnoge sličnosti ali i 

razlike.

 Brak

 je uži pojam od porodice, on je biološko-socijalna 

zajednica između muškarca i žene.  

Porodica

  je šira biološko-

socio-psihološka i ekonomska zajednica, koja pored muža i žene 

podrazumeva i njihovu rođenu ili usvojenu decu.

Porodica   je   zajednica   koja   se   zasniva   na   krvno-srodničkim 

odnosima (roditelj, deca), a savremeni brak isključije postojanje 

takvih odnosa (muž i žena ne mogu da budu u međusobnom 

krvnom srodstvu). 

Srodstvo

  je   nastalo   kad   i   porodica   a   to   praktično   znači   sa 

nastankom ljudskog društva. Srodstvo je nastalo kao potreba sa 

jedne   strane,   da   se   zabrane   polni   odnosi   između   članova 

porodice (zabrana rodoskrnavljenja, incesta) a sa druge strane 

kao potreba individualizacije uloge odlnosno utvrđivanja prava i 

obaveza svakog člana porodice: otac, majka, sin, kćerka, brat, 

sestra itd. 

4

Domaćinstvo  

je   socio-ekonomska   zajednica   ljudi,   čiji   članovi 

zajednički   stanuju,   privredjuju   i   zajednički   troše   ostvarene 

prihode. Svaka porodica je domaćinstvo, ali svako domažinstvo 

ne   mora   da   bude   porodica.   Dok   je   domaćinstvo   socio-

ekonomska   zajednica   i   demografsko-statistička   kategorija, 

proodica je uglavnom bio-socijalna zajednica. 

Osnovne funkcije porodice

2

Osnovne funkcije porodice koje ona ostvaruje kao najvažnija 

društvena zajednica su: 

- 

biološka ili reproduktivna

, koja se ostvaruje kroz radjanje 

dece i produžetak ljudske vrste,

- 

ekonomska ili privredna

, koja se ostvaruje kroz porodicu kao 

proizvođačko-potrošačku zajednicu, 

- 

edukativna odnosno moralno-vaspitna

, koja se ostvaruje 

kroz obrazovanje, vaspitanje dece i formairanje njihovog 

pogleda na svet, shvatanja određenog sistema vrednosti i 

prihvatanja određenih obrazaca ponašanja.

Pored ovih osnovnih porodica ostvaruje i niz drugih funkcija – 

funkcija zaštite, emotivna, sociološka, psihološka, ideološka, 

obrazovna, kulturna, estetska itd.

2

V. Petković, P. Aleksić, 

Sociologija, 

Ekonomski fakultet, Beograd 2003. str. 354-356

5

pretpostavka   njene   emancipacije.   Društvo   preuzima 

organizovanu brigu za decu (jaslice, vrtići, obdaništa...). Brine se 

i za stare, bolesne, invalide, nezbrinute. 

Menja   se   celokupan   sistem   vrednosti.   Prevazilaze   se   rezlike, 

neravnopravnosti,   nametnuti   autoritet,   dominacija   muškarca. 

Izbor bračnog druga je slobodan a ne nametnut. Planira se broj 

dece u porodici i rađaju se samo željena deca.

Zakonska zaštita porodice i dece

Danas skoro da nema zemlje u svetu koja nije porodicu zakonski 

i ustavno zaštitila. To se čini zbog važnosti porodice i potreba 

uspostavljanja humanih i demokratsih odnosa u njoj. Posebna 

briga je iskazana za najosetljivije kategorije: deca, zaposlene 

žene, trudnice, invalidi, bolesni, stari.

3

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji 

uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Majci se pruža 

posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Posebna zaštita 

pruža   se   deci   o   kojoj   se   roditelji   ne   staraju   i   deci   koja   su 

ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju. Deca mlađa od 15 

godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, 

mogu   da   rade   na   poslovima   štetnim   po   njihovo   zdravlje   ili 

moral.

Narodna skupština Republike Srbije donela je, 17. februara 

2005, Porodični zakon,

 kojim je zamenjen dosadašnji Zakon o 

3

  Ustav Republike Srbije, donet 8 novembra 2006 godine u Beogradu, Član 66

7