Akutne komplikacije dijabetesa

1

                                                               Uvod

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je poremećaj u kom je nivo glukoze (jednostavnog šećera) u 

krvi nenormalno visok, jer tijelo ne otpušta ili ne koristi inzulin na odgovarajući način.

Doktori često koriste puni naziv dijabetes melitus radije nego dijabetes sam, kako bi razdvojili taj 

poremećaj od dijabetesa insipidusa, relativno rijetke bolesti.

Nivo krvnoga šećera (glukoze) različit je tokom dana, povisuju se nakon jela, a unutar 2 sata 

vraća se na normalu. Nivo krvnog šećera je normalan kad se kreće između 3,43-6,1 mmol/L krvi 

ujutro nakon posta tokom noći. Obično je niži od 12,2-14,4 mmol/L 2 sata nakon jedenja ili 

pijenja tekućina koje sadrže šećer ili druge ugljikohidrate. Normalan nivo je sklon laganom, ali 

stalnom povisivanju nakon 50-te godine, naročito u ljudi koji mnogo sjede.

Inzulin, hormon koji luči gušterača, je prva tvar odgovorna za održavanje odgovarajućeg nivoa 

krvnog šećera. Inzulin omogućuje glukozi da pređe u stanice tako da one mogu proizvesti 

energiju ili glukozu pohraniti dok nije potrebna. Porast nivoa krvnog šećera nakon jedenja ili 

pijenja potiče gušteraču da proizvodi inzulin sprječavajući tako veći porast nivoa šećera u krvi i 

uzrokujući postepeno njegovo padanje. Budući da mišići upotrebljavaju glukozu za stvaranje 

energije, nivo šećera u krvi može padati i tokom fizičke aktivnosti

2

1.. Definicija diabetes mellitusa

Diabetes mellitus (DM), poznatiji kao dijabetes ili šećerna bolest, naziv je za grupu metaboličkih 

bolesti kojima je zajednički simptom hiperglikemija - visoka razina glukoze (šećera) u krvi.

¨Diabetes mellitus je sindrom u kome postoji sistemski poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, 

masti i protein zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka biološki aktivnog inzulina a sa 

posljedičnom hiperglikemijom koja dovodi do pojave hroničnih komplikacija na malim i velikim 

krvnim žilama, živcima te bazalnim membranama različitih tkiva.¨

2.DIJAGNOZA I KLASIFIKACIJA DIJABETESA

2.1. Dijagnoza

Prema poslednjim važećim preporukama SZO i IDF za 2006 god, određivanje glikemije iz 

venskog uzorka plazme i dalje ostaje osnova testiranja glukozne tolerancije i treba da bude 

standardni metod za određivanje i saopštavanje nalaza.

Preporuke:

1. Prema preporukama SZO, OGTT je potrebno primeniti kod osoba sa glikemijom našte 

između 6.1–6.9 mmol/l radi određivanja stanja glukozne tolerancije. (A, I)

‘Tabela 2.1. Dijagnostički kriterijumi SZO za dijabetes i stanja hiperglikemije

Dijabetes

Glikemija našte ili

plazma glukoza u 120 min OGTT-a *

≥7.0mmol/l

≥11.1mmol/l

Intolerancija na glukozu (IGT; impaired glucose tolerance)

Glikemija našte i

plazma glukoza u 120 min OGTT-a

<7.0mmol/l

≥7.8 i <11.1mmol/l

Oštećena glikemija našte (IFG; impaired fasting glucose)

Glikemija našte u plazmi i (ako je određeno)

plazma glukoza u 120 min OGTT-a

6.1 do 6.9mmol/l

<7.8mmol/l

4

 Tabela 2.1.. Dijagnostički kriterijumi za dijabetes prema ADA

1. HbA1C 

≥ 

6.5% ili,

2. Glikemija našte  7,0 mmol/L (126 mg/dL) ili,

3. Glikemija u toku OGTT-asa 75 g glukoze u 120. minutu  11,1 mmol/L ili,

4. Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok)  11,1 mmol/L uz prisustvo 

tipičnih dijabetesnih simptoma (poliurija, polidipsija, gubitak u telesnoj težini)

2.2.

 Klasifikacija dijabetesa

Danas je aktuelna etiloška klasifikacija dijabetesa, kojom su razdvojeni tipovi

dijabetesa prema patogenetskim mehanizmima nastanka dijabetesa u 4 osnovne kategorije:

(1) tip 1 dijabetesa;

(2) tip 2 dijabetesa;

(3) drugi specifični oblici dijabetesa i

(4) gestacijski dijabetes

Tabela 2.2. Etiološka klasifikacija dijabetesa

I. Tip 1 dijabetesa (destrukcija beta ćelija koja vodi potpunom nedostatku insulinske sekrecije)

A. Posredovan imunološkim procesom

B. Idiopatski

II. Tip 2 dijabetesa (može se rangirati od dominantne insulinske rezistencije do dominantnog 

deficita sekrecije insulina koji je udružen sa

insulinskom rezistencijom)

III. Drugi specifični tipovi dijabetesa

A.Genetski deficiti funkcije β ćelija usled mutacija na genu za:

1. Hromozom 12, hepatocitni nuklearni transkripcioni faktor1(HNF1α; MODY3)

5

2. Hromozom 7, glukokinazu (MODY 2)

3. Hromozom 20, HNF 4α (MODY 3)

4. Hromozom 13, insulin promotor faktor-1 (IPF-1; MODY 4)

5. Hromozom 17, HNF 1β (MODY 5)

6. Hromozom 2, Neuro D1 (MODY 6)

7. Mitohondrijalnu DNA

B. Genetski uslovljeni defekt u dejstvu insulin:

1. Tip A insulinska rezistencija

2. Leprechaunism

3. Rabson Mendenhall sindrom

4. Lipoatrofični dijabetes

5. Ostali

C. Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa:

1. Pankreatitis

2. Trauma/pankreatektomija

3. Neoplazije

4. Cistična fibroza

5. Hemohromatoza

6. Fibrokalkulozna pankreatopatija

7. Ostali

D. Dijabetes melitus u okviru endokrinih bolesti:

1. Akromegalija

2. Kušingov sidrom

3. Glukagonom

4. Feohromocitom

5. Hipertireoza

6. Somatostatinom

7. Aldosteronoma

8. Ostali