ПИСАНА ПРИПРЕМА ИЗ МЕТОДИКЕ РАЗВОЈА ГОВОРА
ВРТИЋ: „Маслачак“
УЗРАСНА ГРУПА: Припремна предшколска група
ДАТУМ: 20. XII 2011.
ВАСПИТАЧ: Невена Живковић
ОБЛАСТ: Развој говора
ТЕМА: Подстицање дечјег самопоштовања
МЕСТО ИЗВОЂЕЊА: Соба за дневни боравак деце
ВАСПИТНО- ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:
- развој и богаћење дечјег речника
ВАСПИТНО- ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ:
- да се утиче на развој дечјег речника увођењем нових речи - да подстиче децу да стекну
поверење у себе и друге - да подстиче децу да без устезања говоре о својим осећањима,
искуствима, ставовима и . веровањима
МЕТОДЕ РАДА: вербална, демонстрација, илустрација
ОБЛИЦИ РАДА: фронтални, индивидуални
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ В.О. ОБЛАСТИМА: са методиком упознавања околине и
методиком ликовног васпитања
СРЕДСТВА ЗА РАД: лутка, цртеж „смешног страшног лава“, апликације могућих страхова
(пас, мрак, шибица, ињекција, страшна маска, страшан филм), папир А4 формата,
фломастери
-1-
ТОК АКТИВНОСТИ
1. УВОДНИ ДЕО
Деца и ја седимо у кругу на столицама. Почињем разговор тако што их упознајем са
лутком Машом. Представим Машу и себе и кажем им да је Маша хтела да им одрецитује
нешто јако страшно. Маша почиње да рецитује стихове песмице „Страшан лав“, Душка
Радовића.
Страшан лав
Био једном један лав. Какав лав? Страшан лав, Нарогушен и љут сав! Страшно, страшно!
Не питајте шта је јео. Тај је јео шта је хтео -трамвај цео и облака један део! Страшно,
страшно! Ишао је на три ноге, гледао на три ока, Слушао на три ува! Страшно, страшно!
Зуби оштри, поглед зао, он за милост није знао! Страшно, страшно!
Док га Брана једног дана није гумом избрисао! Страшно, страшно!
Душко Радовић
2. ГЛАВНИ ДЕО
После прочитане песмице направим малу паузу. Лутка Маша спусти главу и почне да
прича о томе како се стиди јер је кукавица, јер се плаши лава. Ја објасним да није
срамота плашити се и подстакнем тиме децу да ме подрже у томе. Објасним да се и ја
понекад плашим мрака и не смем да спавам сама. Кажем да је то нормално, да се свако
нечега плаши. Питам децу да ли се они нечега плаше. Подстичем их на одговор
постављањем питања сваком детету понаособ (лутки Маши да причају, да је утеше): -
Чега се ти плашиш? - Када си се ти уплашио/ла? - Како си се тада осећао/ла? - Који су
знакови страха, како се тада понашаш? - Шта те је последњи пут уплашило? - Шта кажеш
кад се уплашиш?
- Како изгледаш кад се уплашиш? - Да ли дрхтиш (блед си, лупа ти срце, зноје ти се
дланови, диже ти се коса на глави,)? - Шта радиш кад се уплашиш? - Да ли се одрасли
плаше? - Шта твоја мама ради када се уплаши? - Шта желиш да радиш када се уплашиш?
(побегнеш, заплачеш, побесниш, сакријеш се, потучеш се) - Где на телу осећаш страх?
(руке, ноге, очи, уста, срце, стомак,...) Да ли се шири по телу? Подстичем свако дете да
покуша да одговори на ова питања. Дајем им идеје тако што им показујем апликације на
којима су пас, мрак, шибица, ињекција, страшна маска, страшан филм. Уз сваку
апликацију говорим како се нека деца боје ових ствари са слика. Свако дете бива
награђено аплаузом за храброст о томе да прича о својим страховима. После сваког
дечјег излагања их похваљујем реченицама типа:
- Свиђа ми се како си то смислио/ла! - Баш си добро започео/ла, сигурна сам да ћеш тако
победити страх! - Хвала, то је много помогло! - Баш си се добро сетио/ла! - Потребна нам
је твоја помоћ! - Види се да о томе много размишљаш!
Маша поставља питање деци у вези са тим како они мисле да треба да се понашамо
према својим страховима. На који начин да их се ослободимо? Маша пажљиво слуша све
дечје идеје, а затим прича деци како је она смислила да се ослободи од свог страха.
Одлучила је да ће да свој страх направи смешним. Показује слику „страшног лава“ из
