NOSEĆI ELEMENTI
Noseći elementi mašina za dizanje su užad i lanci. U tehničkoj praksi koriste se užad
od prirodnih vlakana (kudelja, sisal, manila, juta,...), sintetičkih vlakana
(propilen,polietilen,najlon) i metala.
Za vezivanje tereta manje mase, odnosno za vezivanje manjih plovnih objekata
najčešće se koriste užad od veštačkih vlakana jer su trajnija i jeftinija.
Za prenošenje tereta, vezivanje i kretanje koriste se čelična užad. Ona mogu biti
pokretna kao što je, na primer, slučaj kod dizalica ili liftova ili nepokretna takozvana sidrena
užad ili noseća užad kablovskih dizalica.
A. UŽAD
1. ČELIČNO UŽE I NJEGOVI ELEMENTI
1.1PODELA ČELIČNIH UŽADI
Podela čeličnih užadi definisana je standardom JUS C.1H.020 kako je dato u sledećoj
tabeli
1
Sl 11. Pleteno uže
Sl 12. Pljosnato uže, jedanput prošiveno
Sl 13.Pljosnato uže dvaput prošiveno
Nepokretna (sidrena, noseća) užad su pramena užad poluzatvorene ili zatvorene
konstrukcije.
Poluzatvorena pramena užad, sl.2, imaju u spoljnom sloju naizmenično postavljene
profilisane i okrugle žice koje se međusobno dodiruju po površini čime se sprečava prodor
vlage u unutrašnjos užeta.
Kod zatvorene pramene užadi, sl.3, u spoljnom sloju su tako profilisane žice da se
dobija glatka (ravna) površina. Zatvorena pramena užad koriste se kao noseća užad
kablovskih dizalica, žičara i konstrukcija visećih mostova.
1.1
ELEMENTI ČELIČNOG UŽETA
Osnovni elementi okruglog čeličnog užeta prikazani su na sl. 14
Sl.14
Iz prikaza na slici 14 vidi se da je određen broj žica po zadatom geometrijskom
rasporedu usukan u struk (pramen), a određen broj strukova (pramenova) po zadatom
geometrijiskom rasporedu oko jezgra použen u uže.
Ovaj uopšteni prikaz može da otstupa za pojedine vrste čeličnih užadi.
Otvoreno spiralno uže, sl. 1, je samo po sebi jedan struk.
Kod kablovskog užeta, sl. 10, koje se dobija trostrukim použavanjem, strukove predstavljaju
čelična užad koja su i sama použena.
4
1.2.1 Vlaknasto jezgro
Vlaknasto jezgro “VJ” ima osnovnu namenu da obezbedi pravilan raspored strukova
u užetu.Ukoliko je impregnirano, usled pritiska strukova odaje sredstvo za impregnaciju, koje
poseduje mazivna svojstva čime se postiže dodatno podmazivanje i smanjenje uzajamnog
trenja strukova.
Vlaknasto jezgro za čeličnu užad izrađuje se od prirodnih ili veštačkih vlakana.
Prirodna vlakna su od kudelje, sisala, manile, jute, lana ili pamuka.
Jezgra od veštačkih vlakana izrađuju se od polipropilena, polietilena ili najlona.
S obzirom na tvrdoću, ujednačenost (kvalitet) niti i otpornosti na truljenje najbolje
karakteristike ima polipropilen, veoma dobre sisal, a kudelja sa tog aspekta, ima nešto slabije,
mada, u većini slučajeva zadovoljavajuće karakteristike.
U zavisnosti od prečnika čeličnog užeta vlaknasto jezgro može da bude samo jedna
pređa, više pređa usukano u struk, ili više strukova použeno u uže od vlaknastog materijala.
1.2.2 Čelično jezgro
Čelično jezgro “ČJ” ima osnovnu namenu da obezbedi pravilan raspored strukova u
užetu i poboljša njegove određene mehaničke i eksplatacione karakteristike.
Čelično jezgro se izrađuje od čelične žice istih karakteristika kao i one za izradu
ostalih elemenata čeličnog užeta. U zavisnosti od vrste i prečnika čeličnog užeta čelično
jezgro može imati različite oblike izvedbe. Kod spiralnog užeta, sl. 1, centralna žica se
istovremeno može smatrati čeličnim jezgrom. Čelično jezgro može biti jedan struk, sl. 5, ili
da i samo bude použeno od više strukova, sl. 4.
2. POLUPROIZVODI ZA ČELIČNO UŽE
2.1 ČELIČNA ŽICA
2.1.1 Čelična žica od visoko ugljeničnog čelika
Osnovna vrsta žice za proizvodnju čeličnih užadi je takozvana „patentirana“čelična
žica.
Orijentacione vrednosti sastava materijala su:
C 0,40 – 0,90%; Si 0,15 – 0,30%; Mn 0,30 – 0,90%; P max 0,035%;
S max 0,035%
Tehnički uslovi, oblik i mere za izradu i isporuku, definisani su standardom JUS C.B6:051.
Čelična žica obzirom na nazivnu zateznu čvrstoću izrađuje se u četri kvaliteta:
1370
; 1570
; 1770
; 1970
,
Obzirom na stanje površine, žica se izrađuje kao:
- gola (bez metalne prevlake), sa oznakom „G“
- pocinkovana, naknadno vučena, sa oznakom „CV“ i
- jako pocinkovana, sa oznakom „JC“
5
3.2 KORAK
Korak užeta „L”, sl. 16, je visina hoda u spoljnom sloju spiralno použenih žica
(prameno uže), odnosno spiralno použenih strukova ( uže od strukova), odnosno prameno uže
(struk) použene užadi (kablovsko uže).
Sl. 16
3.3 VRSTA I SMERA POUŽAVANJA
Užad od strukova (pramenova) po vrsti i smeru použavanja mogu da budu izrađena na
jedan od četri načina, sl. 17:
desno levo desno levo
Unakrsno upredeno uže Istosmerno upredeno uže
Sl. 17
Vrsta i smer
použavanja -
upredanja
Smer upredanja žica
u struk (pramen)
Smer použavanja
strukova (pramenova)
u uže
Oznaka
Unakrsno desno
levo (s)
desno (Z)
sZ
Unakrsno levo
desno (z)
levo (S)
zS
Istosmerno desno
desno (z)
desno (Z)
zZ
Istosmerno levo
levo (s)
levo (S)
sS
7
