VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU - NIŠ
SEMINARSKI RAD
OSNOVI MARKETINGA
Mentor: Ime studenta:
Prof.Dr Gruja Đerđ Baranji
Kostadinović
Br. Indeksa 116-P/08
Niš 2009/2010
ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I PRODAJA
UVOD
Trzišna ekonomija kao dominirajući sistem u savremenom svetu
KRATAK ISTORIJAT RAZVOJA TRZIŠNE EKONOMIJE
Pre nastanka trzišta kao mesta razmene, svako je za sebe morao da
obezbjeđuje sve životne potrebe, bio je istovremeno lovac, ribolovac,
poljoprivrednik, krojač, obućar i sl. Gubilo se mnogo vremena na sve ove
aktivnosti a efekti su bili samo na nivou preživljavanja.
Kada su ljudi shvatili da će svima biti bolje ako izvrše podelu rada i usmere
svoje znanje i energiju na samo jednu vrstu posla došlo je do pojave prvih
trzišta. Ako se neko opredelio za gajenje pšeniće, viškove je razmjenjivao
za meso, obuću, odeću i ostalo što mu je bilo potrebno. Mesta gde se
obavljala razmena su u stvari bila prva trzišta, i prvi začeci trzišne
ekonomije.
Tek u 16.veku proćesi razmene su uspeli da razbiju feudalni sistem u
Evropi, baziran na tradiciji i sili. Tada su se stvorili uslovi za postepeno
uvođenje trzišnog sistema privređivanja.
U poćetku svog razvoja trzišna ekonomija kao sistem bazirala se na
teoretskim postavkama čuvenog naučnika
Adama Smith-a.
On je 1776.
godine objavio knjigu
“Bogatstvo naroda”
, koja je u nekim svojim
delovima i danas aktuelna. Smith je na genijalan nacin objasnio kako može
funkcionisati sistem u kojem svaki pojedinac, radeći u svom vlastitom
interesu, istovremeno doprinosi bogatstvu društva kao ćeline. On se
zalagao za punu slobodu na trzištu, bez mešanja države (“
laisez faire
”).
2
trzišnog sistema je u tome što se putem mehanizma ćena regulišu odnosi
ponude i tražnje, bez potrebe da se bilo ko u to upliće.
Ćetiri kamena temeljca trzišne ekonomije:
1.
Privatno vlasništvo
kao dominirajuci oblik svojine u društvu nad
zemljištem, radom i kapitalom;
2.
Profit
kao merilo uspešnosti i pogonsko gorivo;
3.
Sloboda izbora
, gde svako ima mogućnost sam da odluči na koji će
način valorizovati svoja znanja i sposobnosti;
4.
Konkurencija
, kao borba ili bolje rečeno takmičenje između ponuđaca
na trzištu koja dovodi do kontinuiranog poboljšanja kvalitete ponude i sl.
POJAM I VRSTE TRZIŠTA
Tržište
prema najkraćoj definiciji predstavlja mesto gde se susreću
ponuda i
potražnja.
Kupnja i prodaja se mogu obavljati i bez nazočnosti robe (na
burzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i
prodavača, kao pri kupnji prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i
slično. Zbog toga se
tržište definira kao
stalan i organiziran oblik
dovođenja u kontakt
ponude s potražnjom roba i usluga.
Tržište je
istodobno i mehanizam kojim se reguliraju odnosi prodavača i kupaca u
uslovima u kojima sudionici razmene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i
interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.
Uslovi postojanja trzišta su:
- određen prostor,
- da postoje prodavci, kupci, i odg. institucije,
- da postoji objekt razmene (roba ili usluga),
- da postoje prihodi i ćene roba ili usluga,
- da se ćena formira pretežno na bazi odnosa punude i tražnje,
- da postoji spremnost razmene ponuđaca i kupaca,
4
- da je trzište regulisano pravno i društveno,
- da trzišna cena služi kao osnov za alociranje resursa razmene.
Šema vrsta trzišta i tokova koji ih povezuju
5
Nemarketinški pristupi poslovanju preduzeca:
1.
Orijentacija na proizvodnju
.. Opravdana je u slučaju kada je potražnja
veća od ponudeSuština je u tome da rukovodstvo sve svoje napore
konćentriše na proizvodnju što većih količina proizvoda, uz što niže
troškove.
Kada je okruženje preduzeća takvo da je tražnja veća od ponude i kada je
osnovni problem potrošača da na tržištu pronađu proizvode koji su im
potrebni, ovakva orijentacija ima svoje opravdanje.
2.Orijentacija na proizvod.
Osnovni je vrhunski kvalitet proizvoda, veće
su ćene, nezavisnost od ekonomije obima.
Umesto masovne proizvodnje
po niskim ćenama, kompanije se mogu orijentisati na vrhunski kvalitet
svojih proizvoda, pošto tada mogu imati više ćene, a ne zavise toliko ni od
ekonomije obima.
Često se i u svakodnevnom razgovoru među privrednicima može čuti
mišljenje da „dobrom proizvodu ne treba reklama“. To je u suštini logika
onih koji su orijentisani na proizvod u svojoj poslovnoj strategiji.
Opasnost
od ovakvog pristupa je u činjenici da rukovodstvo kompanije često
zaboravi kako se okruženje brzo menja, pa i potrebe i želje potrošača.
Mana je i to da neprilagođava potrebama kupaca.
3.
Orijentacija na prodaju.
Oslonac na agresivnu prodaju i promociju.
Mane su negativni efekti uništavanja ugleda i neprilagođavanje potrebama
kupaca.
Rukovodstva mnogih kompanija smatraju da se agresivnom
prodajom i promocijom može prodati sve što se proizvede.
Jedna od uočljivih manifestacija ove poslovne orijentacije na tržištu su
brojne rasprodaje u prodavnicama. Te rasprodaje su dokaz loše proćene
proizvođača i trgovaca o mogućem plasmanu datih proizvoda.
Marketinška orijentacija
Za razliku od svih ranije navedenih pristupa poslovanju kompanije,
marketing konćept polazi od potreba i želja potrošača. .
Marketing je organizaciona funkcija i niz proćesa kojima se kreira,
komunicira i isporučuje vrednost potrošačima i upravlja odnosima sa
njima na način koji donosi korist kompaniji i svima koji su za nju
7
