1. PREDMET IZUČAVANJA EKONOMIKE POSLOVANJA
Ekonomija je naučna disciplina u kojoj se izučavaju ekonomske zakonitosti u privredi. Pojavni
oblici organizovanja ekonomije su:
1)
makro,
2)
mezo i
3)
mikro.
Makroekonomija
izučava ekonomiju društva sa svim materijalnim, vrednosnim i prirodnim
elementima, kao i ljudima aktivno uključenim u ekonomsku aktivnost.
Karakteristike makroekonomije su: društvena podela rada, uključivanje tržišta u proces
društvene reprodukcije, ponašanje sistema u skladu sa ekonomskim zakonima, postojanje
tržišta rada i kapitala.
Mezoekonomija
izučava organizacione veze između makroekonomije i mikroekonomije.
Njene karakteristike su: usklađivanje suprotnosti između makroekonomije i mikroekonomije,
upravljanje po ekonomskim principima, ostvarivanje organizacionih oblika adekvatnih tim
principima i društvenim uslovima.
Mikroekonomija
izučava ekonomske aktivnosti osnovnih nosilaca u privređivanju.
Ciljevi mikroekonomije su sledeći: obezbeđenje sredstava potrošnje, obezbeđenje uslova za
rad i aktivnosti, obezbeđenje stalne zaposlenosti i dr.
Osnovne ekonomske nauke su: ekonomika preduzeća, finansije, komercijalno poslovanje,
marketing, ekonomska geografija, matematika, statistika, knjigovodstvo i dr.
2. CILJEVI IZUČAVANJA EKONOMIKE POSLOVANJA
Ciljevi ekonomije, kao nauke o preduzećima su da:
1) Izučava ekonomiju preduzeća i formira jasne i logične predstave i ocene o
prirodi i karakteru te ekonomije
2)
Izučava zakonitosti koje uslovljavaju ponašanje preduzeća i principe, odnosno
pravila ponašanja, kojima se može uticati na poslovanje preduzeća, radi
ostvarivanja njegovih ekonomskih i drugih ciljeva
3)
Pruža naučnu osnovu za utvrđivanje ekonomskih ciljeva koje preduzeće treba da
ostvari da bi opravdalo poslovanje i razvoj, i zadovoljilo svoje i društvene
potrebe
4)
Obezbedi naučnu osnovu za kontrolu ostvarenja ciljeva ekonomije preduzeća,
odnosno za utvrđivanje stepena odstupanja ostvarenih ciljeva u odnosu na
planirane
5)
Obezbedi naučnu osnovu za posmatranje preduzeća kao sistema ili celine koja
je, u svom poslovanju, povezana direktno ili indirektno sa drugim preduzećima i
privredom društva u celini
Ciljevi opšte ekonomije preduzeća su
da izučava karakteristike i zakonitosti ekonomije koje su
zajedničke svim preduzećima bez obzira koje zadatke u društvu obavljaju.
Cijevi posebnih ili specijalnih ekonomija preduzeća su
da detaljnije izučavaju posebne
karakteristike i specifičnosti poslovanja preduzeća. Tako postoji ekonomija industrijskih
preduzeća, ekonomija poljoprivrednih preduzeća, ekonomija trgovinskih preduzeća i dr.
- odlučuju o razmeni proizvoda i usluga i drugim poslovima radne organizacije
- odlučuju o upotrebi društvenih sredstava i o njihovom raspolaganju
- raspoređuju dohodak i ostvaruju razvoj matrijalne osnove svoga rada
- odlučuju o stupanju radnika u preduzeća, radnim odnosima i dr.
Po zakonu o udruženom radu iz 1976. godine osnovni oblici organizovanja preduzeća bile su
osnovna i složena organizacija udruženog rada.
Promene suštinske prirode u pravnom, ekonomskom i organizacionom smislu nastupile su
konstituisanjem privrednih subjekata na bazi Zakona o preduzećima koji je donet 1988. godine.
Zakon o preduzećima izvršio je klasifikaciju preduzeća na svojinskoj osnovi:
- u zadružnoj svojini
- u mešovitoj svojini
- u privatnoj svojini
Izvan ove svojinsko - pravne klasifikacije ostala su dva oblika preduzeća: preduzeće za
zapošljavanje invalida i ugovorno preduzeće.
Po zakonu o preduzećima iz 1988. godine proizilazi da se privredni subjekti zavisno od oblika
organizacije mogu podeliti na preduzeća i trgovačka društva.
Prema novom Zakonu o preduzećima klasifikaciju preduzeća moguće je izvršiti i prema drugim
karakteristikama.
I Zavisno od stepena samostalnosti preduzeća
- javna i
- ostala
II Zavisno od karaktera delatnosti koju obavljaju
- ona koja obavljaju privredne delatnosti i
- ona koja obavljaju društvene delatnosti
III Zavisno od načina nastanka
- ona koja nastaju slobodnom voljom
- uz saglasnost nadležnog organa i
- koja se osnivaju zakonom
IV Zavisno od mogućnosti izbora forme organizovanja
- obavezna preduzeća i
- fakultativana preduzeća
V Prema Zakonu o računovodstvu
- mala,
- srednja i
- velika
VI Zavisno od vremena osnivanja
- preduzeća osnovana na određeno i
- neodređeno vreme.
5. OBELEŽJA PREDUZEĆA
Preduzeće je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti.
Preduzeće je ekonomska i poslovna celina koja obavlja određene aktivnosti iz oblasti privrede.
Ono je osnovni subjekt tržišnog poslovanja.
Preduzeće je društveni sistem
komponovan od bioloških podsistema, od tehničkih
podsistema, kao i od raznih uslova i metoda rada.
Preduzeće je ekonomski sistem
koji ostvaruje određene zadatke u reprodukciji. Ostvarujući
zadatke preduzeće stvara određenu količinu materijalnih dobara ili usluga. Proizvode koje
stvara, ili usluge koje pruža preduzeće razmenjuje na tržištu. Prodajom proizvoda ili usluga
preduzeće ostvaruje određene ekonomske rezultate ili efekte koji mu služe za zadovoljenje
njegovog radnog kolektiva, nadoknadu utrošenih sredstava u procesu proizvodnje, podmirenje
određenih društvenih potreba kao i za vlastiti razvoj.
Preduzeće je organizacioni sistem
. Ono ostvaruje unapred definisane ciljeve. Radi
ostvarenja ciljeva i zadataka preduzeće se mora organizovati. Organizovanje preduzeća se
zasniva na organizacionim principima i detaljnoj razradi zadataka koje treba ostvariti, kao i na
usmeravanju radnog kolektiva na izvršavanje zadataka.
Preduzeće je složeni sistem
koji je sačinjen od:
-
elemenata ili činilaca koji obezbeđuju izvršenje njegovih radnih procesa, odnosno
njegovo funkcionisanje. Ti elementi su: radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti rada i
organizaciono ustrojstvo
-
od različitih oblika organizovanja unutar preduzeća - pogoni, sektori, odeljenja
Preduzeće je dinamički sistem
. Neprestano kretanje i razvoj su njegova osnovna svojstva i
uslov za opstanak. Preduzeće usavršava tehnološke procese i menja ih, proširuju veze sa
tržištem, menja i usavršava kvalifikacionu strukturu radnog kolektiva, obezbeđuje i proširuje
uslove za razvoj. On je sistem koji se stalno menja. Te promene su kvantitativne i kvalitativne.
Preduzeće je otvoreni ili samo relativno izolovani sistem
lociran u određenoj okolini. Ono
se ponaša i funkcioniše prema zahtevima i uticajima teritorijalnog, tehnološkog i informacionog
okruženja. Preduzeće je izolovani sistem samo toliko koliko je potrebno da se obezbedi
njegovo tehnološko i organizaciono funkcionisanje u skladu sa zahtevima društva.
Preduzeće je realni ili konkretni sistem
jer se sastoji od realnih elemenata: ljudi, sredstava
za rad, predmeta rada, radnih zadataka, tehnoloških procesa i rešenja i organizacionog
ustrojstva. Njegovi podsistemi su deo stvarnosti. Ono ima određene karakteristike i prirodnog i
veštačkog sistema.
Preduzeće je detirmisani sistem
. U njegovom poslovanju ima mnogo nesigurnosti. Moguće
su iznenadne promene zbog uticaja elemenata sistema i zbog uticaja okruženja. Na njegov rad
utiče veliki broj spoljnih i unutrašnjih faktora čije dejstvo se uvek ne može predvideti.
Preduzeće je relativno stabilan sistem.
To je stabilan sistem u smislu dugoročnog
određivanja cilja i koncepcije funkcionisanja, kojim se zadovoljavaju određeni društveni interesi,
kao i sa stanovišta trajnosti zadataka koje obavlja.
Preduzeće je sistem čiji rad se mora regulisati.
To je upravljiv sistem
. Suština upravljanja je
odlučivanje o sadržini, obimu i načinu izvršavanja zadataka u preduzeću.
8. OBLICI PREDUZEĆA
Po zakonu o preduzećima iz 1996. godine preduzeće je pravno lice koje obavlja određenu
delatnost (proizvodnja, promet, vršenje usluga) na tržištu radi sticanja dobiti.
Osnovni oblici preduzeća su :
- privredno društvo
- društveno preduzeće i
- javno preduzeće
.
Privredno društvo može da se organizuje kao
društvo lica i društvo kapitala
.
Društvo lica osniva se u obliku
ortačkog i komanditnog društva
, a društvo kapitala
kao
akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću
.
Zakon o preduzećima predviđa da se preduzeća mogu šire povezivati putem kapitala ili
ugovora. To su tzv. povezana preduzeća, preduzeće sa uzajamnim učešćem, holding.
Preduzeće osnivaju osnivači, koji mogu biti fizička i pravna lica. Fizička lica osnivaju : ortačko
društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću, dok
pravna lica osnivaju: akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i komanditno
društvo.
Javno preduzeće osniva država, odvosno jedinica lokalne samouprave. U određenim
slučajevima, predviđenim zakonom, u ulozi osnivača preduzeća mogu da se jave i strana
pravna i fizička lica.
Preduzeće se osniva donošenjem osnivačkog akta, koji u osnovi predstavlja ugovor o
osnivanju. Osnivački akt jednočlanog društva je odluka o osnivanju države, odnosno lokalne
samouprave, akt nadležnog organa.
Peduzeće raspolaže odgovarajućom imovinom koju čine pokretne i nepokretne stvari, novčana
sredstva, hartije od vrednosti i ostala imovinska prava.
Preduzećem upravljaju vlasnici, odnosno njihovi predstavnici. Zakon predviđa sledeće organe
preduzeća:
-
skupštinu
-
upravni odbor
-
direktore
-
nadzorni odbor
Upravni odbor i direktori sačinjavaju upravu preduzeća
Skupština preduzeća, u okviru svojih nadležnosti, donosi statut, utvrđuje poslovnu politiku,
razmatra i usvaja godišnji obračun i izveštaje o poslovanju, odlučuje o raspodeli dobiti i pokriću
gubitka, uvećanju i smanjenju osnovnog kapitala, statusnim promenama, bira i razrešava
članove upravnog odbora i dr.
Upravni odbor priprema predloge odluka za skupštinu i stara se o njihovom ostvarenju,
priprema godišnje obračune predlaže raspodelu dobiti, postavlja i razrešava direktora i utvrđuje
smernice za njegov rad u sprovođenju poslovne politike i dr.
Direktor je poslovodni organ preduzeća. On organizuje i vodi poslovnu aktivnost preduzeća,
stara se o zakonitosti u poslovanju i dr.
Nadzorni odbor vrši nadzor zakonitosti rada uprave preduzeća i izvršnog odbora direktora,
kontroliše ispravnost periodičnih i godišnjih obračuna, poslovnih knjiga i dr. dokumenata.
Preduzeće ima svoja opšta akta kojima se uređuju društveno - ekonomska i druga pitanja iz
poslovanja preduzeća. To su statut, pravilnici i odluke organa preduzeća. Statut je osnovni
opšti akt. Drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa statutom.
