UVOD
Sistem organa za varenje (digestivni sistem ili crevni sistem) se sastoji iz niza
uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. Crevo je
pričvršćeno za telesni zid trbušnom maramicom – mezenterom. Crevni kanal
sačinjavaju:
- usna duplja;
- ždrelo;
- jednjak;
- želudac;
- tanko crevo;
- debelo crevo;
- analni otvor
(rektum)
2 Jetra
Jetra
je organ
kod kičmenjaka, uključujući i ljude.
Jetra ima važnu ulogu u metabolizmu
obavljajući mnoštvo funkcija, uključujući detoksifikaciju, odlaganje glikogena i proizvodnju
proteina krvi. Jetra takođe proizvodi žuč, koja je važna prilikom varenja. Medicinski termini koji
su u vezi sa jetrom, uglavnom počinju sa hepato- od grčke reči za jetru, hepar
.
To je najveća žlezda u organizmu kičmenjaka. Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u
žučnoj kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u duodenum. Žuč ne sadrži enzime, ali
omogućava varenje masti tako što vrši njihovu emulziju (razbija ih na sitne kapljice).
Pored toga jetra obavlja još niz značajnih funkcija:
- u njoj se glikoza pretvara u glikogen;
- predstavlja skladište vitamina i gvožđa;
- transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim
ulazi u opšti krvotok) i dr.
Jetra je najveći organ trbušne duplje a nalazi se na desnoj strani tela, nepodredno ispod
dijafragme. Klinastog je oblika, čini je meko tkivo i tamnocrvene je boje. Njena masa
kod odraslog čoveka iznosi 1 do 2.5 kilograma.
Jetra (nepar) je po masi (1300-1600 grama) i zapremini najveći organ čovečjeg
organizma. Smeštena je na desnoj strani abdominalne šupljine. Gornja ili prednja
strana jetre podeljena je srpastom vezom (lig. falciforme bepatis) na dva anatomska
režnja ili lobusa: desni i levi. Kod odraslih desni režanj je oko šest puta veći od levog,
a oko tri puta kod dece.
2.1 Histologija
Parenhim jetre izgrađen je od ćelija hepatocita koje su organizovane u nizove koji se
nazivaju hepatične ploče (Remakovi nizovi). U izgradnji jetre učestvuju i:
- endotelske ćelije sinusoidnih kapilara
- Kupferove ćelije
- Itoove ćelije
- gradivne komponente drugih tkiva: vezivnog, mišićnog i nervnog.
2.2 Funkcije jetre
Jetra ima poseban anatomski i fiziološki položaj i ulogu u humanom organizmu.
Nalazi se na sredini puta između digestivnog trakta, odakle potiču hranljivi sastojci
dobijeni varenjem hrane i sistemskog krvotoka kome predaje svoje proizvode. Prema
današnjim naučnim saznanjima jetra obavlja preko dve stotine različitih fizioloških i
biohemijskih funkcija. Zato jetra ima dvostruki krvotok: oko 80% krvi ulazi u jetru
preko portne vene, a oko 20% kroz hepatičku arteriju. Hepatička arterija ishranjuje
jetru, jer joj doprema hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom u jetru dospevaju
većinom sastojci koji se tu metabolišu.
Zbog posebnog položaja i funkcione povezanosti sa drugim organima, jetra ima
nezamenljivu ulogu u najvećem broju metaboličkih procesa u organizmu. Zato je često
zovu glavnom laboratorijom ljudskog tela. Nažalost, danak zagađenju spoljašnje
sredine i hrane plaćaju svi ljubitelji jetre, posebno trudnice, dojilje i mala deca, jer se
svi pestidi, otrovi, hormoni, tekovi i teški metali nagomilavaju u jetri, što čini jetru i
proizvode od jetre potencijalno toksičnim, ako se često upotrebljavaju u ishrani.
Prva otkrivena uloga jetre bila je lučenje žuči, ali su još u XIX veku naučnici sumnjali
da jedan organ te veličine i tako dobro snabdeven krvlju samo služi za lučenje nešto
više od jednog litra žuči dnevno. Danas je poznato da jetra ima nezamenljivu i ključnu
ulogu u metabolizmu svih materija unetih hranom ili nastalih u organizmu.
Drugim recima, u jetri se obavlja sinteza ugljenih hidrata, lipida i proteina. Jetra
prihvata i deponuje hranljive sastojke apsorbovane u digestivnom traktu (ugljeni
hidrati, masne kiseline, aminokiseline, holesterol, vitamini A, D, E i B12 i gvožđe). Po
potrebi jetra predaje metabolite ovih jedinjenja drugim organima. U jetri se sintetiše 6
od 13 činilaca koagulacije krvi. Ovaj organ je centralno mesto za detoksikaciju
organizma (alkohol, lekovi, karcinogeni). Stvara se i žuč preko koje se iz jetre izlučuju
različite materije. Iz holesterola se stvaraju žučne kiseline koje se izlučuju u tanko
crevo gde potpomažu varenje masti. Jetra ima veliku sposobnost regeneracije ili
rezervni kapacitet. Ni jedan organ nije u stanju da potpuno pravilno obavlja svoj rad sa
malim ostatkom zdravog tkiva kao jetra. Čak i kod ciroze jetre (hronično zapaljenje sa
