сматра да је та дужност владе обавеза у оквиру природног закона. У свом развоју човек је првенствено био угрожен од природних и ратних опасности, док је данас суочен са новим опасностима које по последицама превазилазе ове опасности. Узроци ових појава и последица и даље су резултат прородних процеса, али и активности и неактивности људи.
Данас се савремени одбрамбени системи многих земаља
ослањају на два основна елемента:
1. војну одбрану (задатак очување територијалног
интегритета, суверенитеа и уставног поретка државе)
се различита схватања дефинисање овог појма и то ужем и ширем схватању. У оквиру међународног права цивилна одбрана се дефинише као „нужно спровожење одређених хуманитарних задатака чики је циљ да се заштити цивилно становништво, да се омогући да се оно опорави од непредвидивих дејтава рата, непријатељстава или катастрофа и да му се обезбеди неопходне услове за опстанак“.
Лоренс. Џ. Вејл, Цивилна одбрана (превод са енглеског), ВИНЦ,Београд,1991,стр
33.
4
политичке доминације, идеолошких утицаја и привредног искоришћавања у условима рата, при чему се не запоставља ни застита и спасавање становништва, метеријалних и културних добара у условима мирнодопских и ванредних ситуација. По овом схватању она у себе укуључује и заштиту органа јавне власти, привреде, територије и животне средине, систетем информисања и раног упозорења на потенцијалне опасности.
Из свега досада наведеног и ако у самом дефинисању не
постоји апсолутна сагласност, можемо извести једну општу дефиницију и то да је систем цивилне одбране подразумева склоп не-војних мера које обезбеђују заштиту, одбрану и спасавање становништва, метеријалних и културних добара и деловање институција у ситуацијама драстично нарушених услова функционисања државног система, дакле у рату и у условима елементарних непогода и техничко технолошких несрећа у миру. Данас се систем цивилне одбране третира као инструмент безбедносне политике државе, а изван државних граница се базира на билатералној и мултилатералној сарадњи.
Основни
начин деловања заснива се на принципу да су институције одговорне за јавно функционисање неке делатности у нормалним околностима такође одговоре за припреме те делатности у ванредним ситуацијама те се у том деловању разликују три етапе:
1. превенција (отклањање узрока и мотива свих угрожавања у
миру и рату);
5
2. Јавне службе у цивилној одбрани
Успешна организација и ефикасно функционисање јавних
служби битна је претпоставка ефикасног функционисања система цивилне одбране у миру и рату. Ове службе су првенствено окренуте грађанину ради задовољења његових основних потреба, а према њима можемо класификовати и јавне службе и то на следеће:
1. здравстве службе 2. социјалне службе 3. васпитно образовне установе 4. научно истраживачке установе 5. културно уметничке установе 6. службе јавног информисања
Допринос јавних служби је двојак: прво, у оквиру редовне
делатности у мирнодопским условима ангажују на оспоспбљавању, образовању и васпитању грађана; и друго, припремају становништво за супротстављање свим облицима угрожавања у миру и рату. У припреми за одбрану, оне планирају своје активности које доприносе формирању здравих, социјално уравнотежених, морално чврстих и интелектуално развијених личности, спремних и способних да се одлучно ангажују у одбрани и заштити земље и друштва.
Планске припреме јавних служби у оквиру система цивилне
