АКТИВИРАЊЕ ДЕЦЕ НА РАЗНЕ НАЧИНЕ
ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ
УВОД
Читање и писање су одувек сматрани за основу образовног процеса, јер
нам омогућавају да се лакше упознамо са светом који нас окружује и да лакше
напредујемо у даљем образовању.
Са овим активностима се креће у првом разреду основне школе. Међутим,
све је више деце која долазе у предшколско са познавањем слова, процеса
читања и писања. Да не би дошло до погрешног усвајања ових вештина,
неопходно је да се у самој предшколској установи на стручан начин задовољи
дечије интересовање за читањем и писањем.
Зато треба организовати активности из области припреме за читање и
писање, односно развоја предчитачких вештина. Основна идеја васпитно-
образовног рада је да дете својим радом, а под васпитачевим стручним
руководством, стиче нова знања, умења и вештине. На тај начин се стално
развијају његове интелектуалне и моторне способности, у складу са
индивидуалним могућностима, уважава се личност сваког детета, без обзира на
ниво интелигенције, предзнање и социјални статус.
Уколико се методичко-дидактички поступак организује правилно, онда ће
деца у њему наћи исто задовољство као у игри, и формирати правилан став и
позитивне навике. Садржаји активности треба увек да буду блиски деци, да се
повезују са искуствима из њиховог живота, јер им се тако омогућава
испољавање сопствене личности и личних доживљаја.
1
1. ПОЧЕТНО ПИСАЊЕ
Припрема деце за функционално писање није сама себи циљ. Она се мора
посматрати шире, у контексту припреме деце за описмењавање, за учење,
размену искустава, стицање знања и њихову примену у пракси. Будући да је
деци предшколског узраста својствено учење кроз игру, активности које се
планирају и реализују у циљу припреме деце за писање, подразумевају
различите врсте и варијанте игара за децу. Посебан значај игре огледа се у
њеним могућностима да подстакне социјалну интеграцију деце у групи, развија
њихове социјалне компетенције и култивише емоције.
Циљ припреме за писање у вртићу је да деца развију: представе о облику,
боји, величини и положају у простору предмета, цртежа и знакова; способност
визуелног процењивања, запажања и именовања ситних детаља, као и
репродуковања њиховог изгледа и положаја; спретне и покретљиве руку, шаку и
прсте.
Сразмерно развијена фина моторика (визуелно усмеравање, вољна контрола
и координација између покрета руке, шаке и прстију, две руке и ока и руке) и
захваљујући томе вештији, сигурнији и слободнији покрети потребни за
исписивање ситних елемената без прекидања и подизања оловке са папира веома
су значајни за развој писаног говора. Усавршеност покрета за писање врши се у
одговарајућој свесци, а увежбава се и оспособљеност да се свеска користи на
одговарајући начин.
Начини за подстицање графомоторичких вештина важних за писање:
опонашање покрета писања на великим површинама (у ваздуху, на
столу, …)
обратити пажњу на дететов хват (начин држања) оловке већ у фази
шарања
сецкање маказама и лепљење
игре пластелином или тестом
слагање пузли
разни лавиринти, спајање тачкица и довршавање цртежа
графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци.
