MOBILNO RAČUNARSTVO
Vladan Ristić 73/15R
MOBILNE MREŽE
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
MOBILNO RAČUNARSTVO
MOBILNE MREŽE
mentor:
student:
dr. Oliver Popović
Vladan Ristić 73/15R
april 2017.
MOBILNO RAČUNARSTVO
MOBILNE MREŽE
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
4
2.
ISTORIJAT MOBILNIH MREŽA
Mobilne mreže (mobile network ili cellular network) se sastoje od pojedinačnih ćelija (cell)
koje predstavljaju određenu fizičku oblast pokrivenosti jednom radio-frekvencijom preko
koje se odvija sav paketski saobraćaj sa područja te ćelije. Mobilne komunikacije
podrazumevaju da je bar jedan korisnik koji učestvuje u telefonskom pozivu mobilan. U
protekle tri decenije razvijeni su standardi za analogne i digitalne sisteme mobilnih
telekomunikacija. Razvoj mobilnih mreža razvrstan je po tzv. generacijama koje predstavljaju
evolutivni tok razvoja mobilnih mreža počev od najstarije mobilne mreže 1G (1 Generation)
do danas aktuelne 4G mobilne mreže (LTE).
Mobilna telefonija, onakva kakvu je danas poznajemo, počinje da se razvija krajem 1970-ih, i
sa prvim ekperimentima počelo se u Čikagu 1978. godine. Sistem je koristio tehnologiju koja
se zvala napredan mobilni telefonski servis (AMPS) I radila je na opsegu od 800 MHz. Iz
mnogobrojnih razloga, uključujući I propadanje kompanije AT&T, prošlo je nekoliko godina
pre nego što je prvi komercijalni sistem počeo sa radom u Americi. Sistem je najpre pušten u
Čikagu 1983.godine, a ubrzo zatim i u drugim američkim gradovima. U međuvremenu i druge
zemlje u svetu su razvijale taj sistem, tako da je AMPS lansiran u Japanu 1979. godine, i u
Evropi se aktivno radilo na razvoju mobilne telefonije i 1981. godine mobilna telfonija
počinje sa radom u Švedskoj, Norveškoj, Danskoj i Finskoj. U Evropi se koristio system pod
nazivom Nordijska mobilna telefonija (NMT) i radio je na opsegu od 450 HMz. Kasnije je ovaj
sistem prešao na opseg od 900 Mhz i nazvan je NMT900. Ubrzo su i Britanci predstavili još
jednu tehnologiju 1985. godine. Ova tehnologja je nosila ime komunikacioni sistem sa
potpunim pristupom (TACS) i takođe je radila na opsegu od 900 MHz. TACS je ustvari
modifikovana verzija AMPS sistema. Mnoge druge zemlje su počele da uvode mobilne
sisteme, tako da je servis mobilnih telefonskih usluga brzo postao raširen po celom svetu.
Iako su se razvijale različite tehnologije mobilne telefonije, a naročito u Evropi - AMPS, NMT
(obe varijante) i TACS su sigurno najuspešnije. Ovo su glavni sistemi moblne telefonije prve
generacije i još uvek su u upotrebi.
MOBILNO RAČUNARSTVO
MOBILNE MREŽE
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
5
2.1.
1Generation
1G predstavlja prvu generaciju mobilnih mreža tj. bežične telefonske tehnologije. Ova
tehnologija je bazirana na upotrebi analognog radio signala. Omogućavala je isključivo
glasovnu komunikaciju tj. uspostavu telefonskog poziva, nikakav prenos podataka nije bio
moguć. Sistemi prve generacije koristili su FM modulaciju
(Frequency Modulation)
. Dok su
mobilni uređaji za pristup mreži koristili tehniku višestrukog pristupa sa frekvencijskom
raspodelom - FDMA tehnologiju pristupa. U ovom slučaju za svaki kanal koji je dodeljen
korisniku rezervisan je opseg od 30kHz. U ovim sistemima se prvi put koristi koncept ćelijske
pokrivenosti.
Prva generacija mobilne telefonije je postigla takav uspeh koji niko nije očekivao. Iako
uspešna za to vreme, ona je ipak bila ograničenog kapaciteta. Naravno sistem je mogao da
podrži veliki broj korisnika, ali kada je broj korisnika premašio million, počelo je i sa prvim
zloupotrebama jer je u gradovima pravi trend bio posedovanje mobilnog telefona. Takođe i
veliki problem je bio taj što su bile moguće zloupotrebe po pitanju prisluškivanja drugih
korisnika. Kompanije koje su razvijale prvu generaciju mobilne telefonije nisu se zadržale na
tome, ubrzo se počelo sa razvijanjem druge generacije.
2.1.
2Generation
2G predstavlja drugu generaciju razvoja tehnologije mobilnih mreža. 2G donosi poboljšanja
kao i velike promene u odnosu na 1G mrežnu tehnologiju. Dok je sistem prve generacije bio
analogni, sistem druge generacije je digitalni. Ova tehnologija donosi značajna poboljšanja u
smislu spektralne efikasnosti i omogućava razvoj novih servisa. 2G tehnologija uvodi nove
mogućnosti prenosa podataka servisima kao što su SMS
(tekstualne poruke)
i MMS
(prenos
slika putem poruka)
. 2G je kasnije prezentovao nadogradnje kao što su 2.5G i 2.75G koje su
predstavljale još bolje performanse u odnosu na početnu 2G tehnologiju. Neke od ovih
tehnologija se u mnogim delovima sveta još uvek koriste. Ove tehnologije poznatije su pod
nazivima GSM, GPRS i EDGE. U nastavku će biti više reči o svakoj od njih pojedinačno.
MOBILNO RAČUNARSTVO
MOBILNE MREŽE
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
7
3.
3Generation
Sistem druge generacije stvoren je zbog mnogih nedostataka koje je imala predhodna
generacija. Sistem prve generacije bio je ograničen po pitanju kapaciteta, imao je veoma
slabu zaštitu od zloupotreba i prsluškivanja i mogao je ponuditi veoma mali broj naprednih
servisa. Sistem druge generacije napravljen je da bi prevazišao sve ove nedostatke i postigao
je veoma značajan uspeh. Sistemi GSM, GPRS i EDGE su mnogo bezbedniji, imaju veći
kapacitet i daju nove napredne mogućnosti u smislu korespondencije. Međutim oni su vise
optimizovani za prenos glasa i nemaju baš velike mogućnosti po pitanju prenosa podataka.
Evolucija mobilnih mreža od 2G prema 3G karakteriše revolucionarna promena fokusa sa
isključivo glasovnih na multimedijalne mobilne usluge.
U eri interneta, elektronske trgovine i multimedijalnih servisa, nedostatak mogućnosti za
prenos podataka je velika mana. Iako ljudi imaju potrebu da međusobno razgovaraju više
nego ikad do sada, oni takođe žele i da komuniciraju na neki nov način, putem e-maila,
instant poruka, putem World Wide Web servisa, in a mnogo drugih načina. Da bi se sve ovo
omogućilo potrebna je nova naprednija tehnologija – tehnologija mobilne telefonije treće
generacije.
Razvoj 3G moblinih mreža počeo je još davne 1985 godine. kada je ITU (INternational
Telecommunication Union) definisao “viziju” 3G mobilnih mreža pod nazivom
Future Public
Land Mobile Telecommunication System
(FPLMTS). Kasnije je preimenovan u
International
Mobile Telecommunication – 2000
(ITU-2000). Različite inicijative su pokušavale ujediniti
različite predloge predložene ITU-u od strane telekomunikacijskih udruga uz Evrope (ETSI for
Europe), Japana (TTC), (ARIB
Association od Radio Industries and Boradcasting
) i SAD
(
American National Standard Institute
ANSI). 1996. godine je u Evropi kreiran i UMTS forum
da bi ubrzao process definisanja standard (u Evropi se iz tog razloga za treću generaciju
mobilnih mreža koristi naziv UMTS).
UMTS
(Universal Mobile Telecommunications System)
je komercijalno predstavljen
potrošačkom tržištu 2003. godine. UMTS je tehnologija koja je omogućila korisnicima
video pozive, glasovnu komunikaciju i simultanu upotrebu govornog i data servisa.
